У неочекиваном обрту догађаја, влада Сједињених Америчких Држава, под вођством и републиканаца и демократа, поново дефинише своју економску политику, сигнализирајући значајан одлазак од деценија глобалне слободне трговине.
Катализатор за ову промену, може се пратити кроз комплексно мешање мера заштите усмерених ка чувању домаћих индустрија, решавању еколошких проблема, осигурању кључних ланаца снабдевања и сузбијању брзог успона Кине као глобалног економског дива.
Ера глобалне трговине, релативно нов феномен који је увео револуцију у начину производње и дистрибуције производа, сада се суочава с фундаменталним изазовом.
Глобална економија је настала након другог светског рата
Међусобно повезане глобалне економије доживела је процват након Другог светског рата, када су Сједињене Америчке Државе, излазећи као суперсила, преузеле вођство у успостављању економске уредбе засноване на својим правилима. Амерички долар постао је кључна тачка, стабилизујући систем и олакшавајући међународну трговину.
Идеологија слободног тржишта која је уследила омогућила је корпорацијама да извор материјала и радну снагу прошире глобално, ван граница САД, што је резултирало бржим економским растом и развојем.
Међутим, користи ове глобалне економије нису биле равномерно распоређене. Феномен звани „Кинески шок“, сведок је милиона радних места премештених у иностранство, посебно у секторима производње, што је довело до економске невоље у одређеним регионима Сједињених Америчких Држава.
Обећање да ће слободна трговина изазвати демократску револуцију у Кини такође се показало нетачним, с’ обзиром да је земља искористила свој економски успех да изазове САД на глобалној сцени.
Циљ је побољшање домаће индустрије САД
Протекционистичке мере садрже четири кључна мотива. Прво, потреба да се заштите радници суочени са губицима послова услед „аутсорсинга“ (јефтинија радна снага изван САД). Друго, све већа свест о еколошким последицама неограничене глобалне трговине, што подстиче владе да се умешају и промовишу одрживе праксе.
Треће, рањивост коју је изазвала пандемија COVID-19, јер су поремећени ланци снабдевања оставили многе нације без основних добара, што доводи до преиспитивања међусобно повезаног глобалног система. На крају, забринутост због националне безбедности, посебно у вези са брзим економским и војним проширењем Кине, навела је САД да поново процени свој економски однос са овом растућом суперсилом.
Држава даје субвенције како би се производња задржала унутар граница, а тарифе на увоз су веће уз ограничења увоза страних производа.
САД, некада највећи заговорник слободне трговине, сада активно мења своју економску политику како би вратила одређене индустрије, попут производње микрочипова, унутар својих граница.
Примери протекционизма у осталим државама
У релативно изненадној промени, владе широм света поништавају идеју глобализације, овог „решења“ за све наше проблеме. Одбацују је. Индија плаћа компанијама да задрже своју производњу унутар сопствених граница, посебно за важне индустрије попут фармацеутике и електронике.
Јужна Кореја даје новац пореских обвезника компанијама за производњу инфраструктуре зелене енергије уместо да чека да слободно тржиште дође да је изгради.
Јапан плаћа компанијама да преместе производњу назад у Јапан и да преместе своје ланце снабдевања даље од Кине.
Аустралија користи новац пореских обвезника да подстакне рударске компаније да успоставе прераду ретких земаљских минерала унутар својих граница уместо у иностранству.
Нигерија уводи ограничења на стране робе које жели да види произведене домаћински, попут пиринча и цемента. Не желе да буду зависни од других земаља.
А онда имате Европу, где тоне земаља улажу државни новац и штите домаће индустрије које су увек биле усмерене глобалном економијом, попут енергије, пољопривреде и аутомобилске индустрије.
Владе се укључују у субвенционисање домаћих тржишта подстичући компаније и потрошаче да производе и продају производе унутар земље уместо да траже место на глобалном тржишту. И наравно, предњачи у свему овоме оригинални заговорник савремене слободне тржишне глобалне економије, Сједињене Америчке Државе, које изненада мењају курс од како су деловале, све до, рецимо, Обаме.
Тежња да се микрочипови праве у Америци
Бајденов план се сатоји у томе да покуша да извуче ланце снабдевања за ове микрочипове из кинеског суседства, значи из Тајвана, враћајући их унутар граница САД на места као што је Њу Албани и Охајо.
Влада не само да пружа финансијске подстицаје, већ и намеће препреке како би заштитила домаће произвођаче. Са растућим глобалним тензијама,економским ривалитетима и променама у геополитичким односима, земље поново процењују своју зависност од производних ланаца широм света.
Рањивост изложена током пандемије подстакла је тежњу ка већој самоодрживости и отпорности у кључним индустријама. Владе широм света улажу у домаћу производњу и штите кључне секторе попут енергетике, пољопривреде и технологије.
Успон економске национализације, како се види у САД, одражава шири тренд у којем земље стављају националне интересе испред идеала савршено повезаног глобалног тржишта.
Распад глобалне економије
Закључно, распад глобалне економије, некада дочекиван као симбол напретка, сада уступа место новој ери обележеној протекционизмом и економским национализмом. Промене су покренуте сложеним односом фактора, од суочавања с губицима радних места и еколошких брига до осигуравања кључних ланаца снабдевања и супротстављања брзом успону геополитичких ривала.
Док се земље боре с овим изазовима, будућност глобалне трговине виси о концу, а свет посматра како ће економска престројавања обликовати деценије које су пред нама.
