Svu hranu treba posmatrati kao Božji dar. Treba je pojesti i ne treba puniti frižider novom hranom dok se ne pojede sve što je već u njemu.
Pojedite sve, pa tek onda kupite još.
Danas u frižiderima često ostaje mnogo hrane kojoj istekne rok trajanja – pavlaka, kobasice i druga hrana – i ona se na kraju baca. To je posledica proždrljivosti i pohlepe.
Bacanje hrane u smeće je težak greh, jer je to recept za buduću glad. Lako može doći vreme kada će upravo onaj koji danas baca hranu sutra tražiti hranu po kontejnerima.
Odnos prema hrani i blagodarnost
Ne treba ni čorbu bacati u toalet.
Prvo pojedite staru, pa onda napravite novu.
Ako imate stoku i ostatke supe date svinji ili hleb pilićima – to je u redu.
Ali ako vam je Bog dao da živite u ovim nehumanim kavezima od dvadeset spratova, u ovim mravinjacima od zgrada, onda morate pojesti sve što imate, jer čovek treba da živi bliže zemlji.
Čovek i zemlja
Naša zemlja ne bi trebalo da bude izgrađena od nebodera, već od malih kuća, tako da oko njih ima mesta za nekoliko pilića, za zeca ili kozu.
Čovek je stvoren da živi na zemlji i da bude u dodiru sa njom.
Blagodarnost pre obroka
Pre nego što jedete, treba pogledati ka nebu.
Tako je učinio i Hristos kada je prelomio hleb.
I treba zahvaliti Bogu.
Kao što Propovednik kaže:
ako čovek može da jede, pije i nasiti se – to je dar od Gospoda. Jer ko može jesti, piti i nasititi se bez Njega?
Sve je iz Božje ruke
Zato svaku hranu treba primati kao dar iz Božje ruke i kao znak Božje velikodušnosti.
Ne treba misliti da smo sve sami zaradili, kupili i stekli sopstvenom snagom.
Ništa od toga nije samo naše delo.
Ako Bog ne sačuva – čovek neće ništa zaraditi.
Ako Bog zatvori prodavnice – čovek neće ništa kupiti.
A ako se zemlja pod nogama zatrese, neće se samo prodavnice zatvoriti, već će se i kuće srušiti kao kule od karata.
Sećanje na Boga
Ako se Bog razgnevi, sve će se završiti:
i zarađivanje novca,
i kupovina,
i kuvanje,
i radost,
i veselje.
Zato, kada jedemo i pijemo, treba da blagodarimo Bogu.
Hristos nas uči da gledamo ka nebu kada lomimo hleb.
Protojerej Andrej Tkačov
