„Not many people know zis“, kako bi rekao Franc Libkind, pomahnitali nacistički hobi-dramaturg iz filma Producenti – ali Džefri „samoubistvo-u-poslednjem-trenutku“ Epstin zaista je bio veličanstveni kit beluga. Ili možda džinovska, obličjem promenljiva, hipnotička ubica-lignja. Ili jednostavno Čarli Šin.
Nemoguće? Potpuno apsurdno? Apsolutno sumanuto? Mais pas du tout (oprostite na francuskom)! Jer duboko u sebi, vidite – vidite to, zar ne? – sve te stvari (i kako god da zovemo Čarlija) u suštini su isto. Naime: manifestacije Rusije!
I tako je, bar prema očigledno koordinisanom talasu očajničkih besmislica – u stilu „dopis je poslat“ – koji su plasirali zapadni propagandni mediji poput britanskog Telegraph-a, New York Post-a, Daily Mail-a i poljske vlade. Ukrajinski i ruski emigrantski info-ratnici, u međuvremenu, sapliću se jedni preko drugih ne bi li uskočili u taj voz – ili, tačnije, u zli klovnovski vagon.
Optužbe na račun Rusije bez ikakvog sadržaja
Optužbe na račun Rusije toliko su sulude da njihova „suština“ ne zaslužuje ni raspravu. Jer suštine nema. Ono čemu zaista svedočimo jeste bedan spektakl propagandista koji se ne hvataju za slamke, već za čisto ništa, reciklirajući jedni od drugih neutemeljene i dokazima potpuno nepotkrepljene tvrdnje i pribegavajući tužnim, detinjastim trikovima toliko providnim da vas teraju da se čas smejete, čas plačete, a čas osetite čistu, nerazblaženu jezu od blama.
Tako, recimo, Meduza klikbejtuje naslovom: „Ko su Rusi pomenuti u najnovijim Epstinovim fajlovima? Vladimir Putin, između ostalih“, da bi potom sama priznala: „u objavljenim dokumentima nema dokaza da je do susreta Putina i Epstina ikada došlo“. To je ta vrsta očajničkog BS-a.
Panika zapadnih elita
Ono što ovaj najnoviji talas prljavih napada na Moskvu zapravo pokazuje jeste da sada, kada je objavljeno oko polovine Epstinovih fajlova – što znači da sigurno još nismo videli najgore, ma koliko već sada bilo zastrašujuće – pokvarene „elite“ Zapada i njihovi servilni mejnstrim mediji pokušavaju da kontrolišu štetu. Moguće je da čak i paniče. To je, u izvesnom smislu, razumljivo.
Suština fenomena Epstin
Svako ko ima koeficijent inteligencije iznad sobne temperature odavno je shvatio suštinu fenomena Epstin: neobjašnjivo uspešni, bogati i umreženi pedofilski monstrum radio je za Izrael, kako priznaju i nezavisni zapadni posmatrači, poput Ane Kasparijan i Tima Andersona.
Još uvek ne znamo sa apsolutnom sigurnošću da li je to značilo direktno zaposlenje i obuku od strane Mosada, kako je jedan izvor zabeležen u dokumentima FBI-ja izričito naveo, ili je reč o neformalnijem, ali podjednako dubokom odnosu. Ali to je, u suštini, sporedno. Nema sumnje da su njegove veze sa Izraelom bile centralne za njegov život i „rad“.
Crna operacija u srcu Zapada
Dok je Epstin bio umešan u više vrsta super-prljavih šema i zločina – od insajderske trgovine, preko profitiranja tokom pandemije, do trgovine oružjem – srž njegove operacije bila je razgranata ucenjivačka mreža.
U njoj su bolesno izopačeni perverznjaci iz redova zapadnih donosilaca odluka ostvarivali svoje kriminalne fantazije nad stvarnim žrtvama, uz „ljubaznost“ Kuće Epstina. To ih je, naravno, kompromitovalo i učinilo podložnim manipulaciji.
Među onima koji su sada pod sumnjom, zbog ranijih optužbi, mutnih nagodbi, ali i novih fotografija i poruka iz fajlova, nalaze se bivši princ Endru, nekadašnji laburistički „sivi kardinal“ Piter Mendelson, bivši izraelski premijer Ehud Barak, kao i „dva Bila“ – Klinton i Gejts. A spisak se tu ne završava.
Korisni idioti i jedan izuzetak
Drugi, kako za sada izgleda iz dostupnih dokaza, nisu osumnjičeni za seksualne zločine, ali su – sa Epstinom već osuđenim pedofilom i registrovanim seksualnim prestupnikom još od 2009. godine – bili savršeno spremni da budu, u suštini, kupljeni gostoprimstvom, laskanjem, pristupom eliti, letovima privatnim avionom i možda ponekom akademskom donacijom. Takav je, čini se, bio slučaj sa Noamom Čomskim.
Jedina osoba kojoj je ugled porastao, a ne opao, nakon pominjanja u fajlovima jeste Norman Finkelštajn, dugogodišnji i istrajni kritičar izraelskih zločina, od aparthejda do genocida. On je, zasad, jedini za koga dokumenti pokazuju da je na prilaz Epstinove mreže odgovorio glasnim i jasnim – parafrazirano – „odjebite“. Kako je svaki pristojan čovek trebalo da učini. A ipak, niko drugi nije.
Rašagejt 2.0
Pokušaj Zapada da sopstvenu, sveobuhvatnu elitnu korupciju – oličenu u pedofilskom višenamenskom kriminalcu koji je radio za Izrael – pretvori u priču o „Rusiji!“ nije samo zapanjujuće glup i bestidan, već i podseća na jedan stari trik: iscrpljenu teoriju zavere poznatu kao Rašagejt, odnosno tvrdnju da je Tramp bio u dosluhu sa Rusijom ili čak njen agent. I tada je jedan u potpunosti domaći, zapadni fenomen svaljen na Rusiju.
Rašagejt je bio fikcija, ali je godinama prodavan kao sveta istina. Užasna stvarnost koju su razotkrili Epstinovi fajlovi je stvarna – i godinama je poricana ili minimizirana od istih tih medija. Kakva ironija.
Zapad je jedna velika močvara
(Još uvek nepotpuni) Epstinovi fajlovi razotkrili su zapadne elite kao duboko prožete kriminalom, sadizmom i moralnim nihilizmom. Mnogi od onih koji nama vladaju – ne samo politički – nisu tek pohlepni ili ambiciozni.
Oni su zli, u zastrašujuće čistom značenju te reči. Zapadne institucije, u međuvremenu, pokazale su da nemaju ništa čime bi se tom zlu suprotstavile. Naprotiv, čak je i objavljivanje polovine fajlova bilo žestoko opstruisano. Redakcije i čišćenja se nastavljaju. Stvarna odgovornost nije ni na vidiku.
Konačni bilans
Zapad već dugo ima ozbiljan problem kredibiliteta. Epstinovi fajlovi sada pružaju konačan dokaz da značajni i izuzetno moćni delovi njegovih elita žive u obliku izopačenosti koji prevazilazi i najmračniju maštu. Stvarnost je, ispostavlja se, gora od mnogih takozvanih „teorija zavere“.
Istovremeno, živimo u svetu u kojem je taj isti, stvarno postojeći zli Zapad pomogao Izraelu u genocidu u Gazi, bacivši međunarodno pravo i osnovnu etiku u blato. Ali naravno, činjenica da su mnoge zapadne elite do guše ucenjivane prljavštinom koju je sakupio pedofilski kriminalac koji je radio za Izrael, sigurno nema nikakve veze s tim. Samo se šalimo. U stvarnosti, tačke nije ni potrebno povezivati.
Zapadne elite i njihovi medijski poslušnici žele da se plašimo i mrzimo Rusiju, Kinu, Venecuelu, Kubu, Iran i, naravno, Palestinu – i bilo koga ko im se nađe na nišanu. Oni nas ubeđuju da moramo bombardovati Iran da bismo „štitili prava iranskih žena“, dok su istovremeno navikli da siluju i – gotovo sigurno – uklanjaju devojčice.
Zapad je močvara. I svi to znaju.
