U vodama zapadnog Pacifika, nedaleko od ostrva Lihir u Papua Novoj Gvineji, naučnici su otkrili neobično i do sada nepoznato stanište na morskom dnu.
Na padini podvodnog vulkanskog grebena, na dubini od oko 1.300 metara, pronađen je sistem u kome se kombinuju dva prirodna fenomena: vreli hidrotermalni otvori i hladna izvorišta metana.
Do sada se smatralo da ovi fenomeni postoje uglavnom odvojeno, ali u ovom slučaju vode, gasovi i minerali ističu bukvalno jedan pored drugog, ponekad samo na nekoliko centimetara razdaljine.
Ovaj „hibridni“ sistem jedinstven je u svetskim okeanima. Magmatska aktivnost podvodnog vulkana zagreva organske sedimente ispod morskog dna, što izaziva stvaranje metana i drugih ugljovodonika koji izlaze iz sedimenata.
Istovremeno, magmatska toplota pokreće mineralima bogate fluide – hidrotermalne vode koje izbijaju kroz iste ili susedne pukotine.
Rezultat je skladištenje i istovremeno isticanje toplog rastvora i hladnog gasa, što podvodno stanište čini izuzetno kompleksnim i hemijski jedinstvenim.
Život u ekstremnim uslovima
Stručno istraživanje pokazalo je da ova neobična podvodna dolina podržava izuzetno bogat i raznovrstan biološki život.
U ovom dubokom morskom ekosistemu, školjke, crvi–cevčari, škampi, amfipodi, morski krastavci u ljubičastim nijansama naselili su stene i sedimente na mestima gde topla voda i hladni metan izbijaju.
U pojedinim zonama živih bića bilo je u tolikom broju da se jedva mogla videti ijedna gola stena.
Stručnjaci veruju da neke od ovih vrsta do sada nisu opisane i da predstavljaju nepoznate oblike života.
Ono što ovaj ekosistem čini posebnim jeste način na koji život crpi energiju – ne od sunčeve svetlosti, već od hemijskih procesa u dubinama.
Metan, minerali i hidrotermalni fluidi obezbeđuju hemijsku energiju, a organizmi žive u mraku i pod visokim pritiskom, prilagođavajući se ekstremnim uslovima.
Takav način preživljavanja dokazuje da okeanske dubine mogu biti dom neverovatne biološke raznovrsnosti, čak i u okolnostima koje nam se čine neprihvatljivim.
Geološka prošlost i bogatstvo minerala
Studija koja je opisala ovo otkriće ukazuje da područje nosi značajan geološki „otisak“.
Stene na kojima je sistem otkriven sadrže tragove zlata, srebra i drugih metala, kao i arsena, antimona i žive. Ta mineralizacija potiče iz ranijih faza vulkanske aktivnosti, kada je magma kroz fluide bogate metalima dolazila u kontakt sa sedimentima i taložila ih u stenama.
Današnji hidrotermalni sistem, manje intenzivan po temperaturi, ipak nastavlja da emituje fluide i gasove, što znači da je geološka aktivnost i dalje prisutna, ali u drugačijem obliku.
Ova istorija čini „podvodnu kartu“, zapis koji svedoči o magmatskim, mineralnim i hemijskim procesima tokom hiljada godina, sada dostupnim kroz istraživanje i analizu.
Pretnje i značaj očuvanja staništa
Uprkos svemu, ovo jedinstveno podvodno stanište nalazi se pod pretnjom. U blizini se nalazi rudnik zlata, čije pražnjenje otpada i rudarskog sloja u okean već ugrožava morske ekosisteme.
Pored toga, izdate su dozvole za istraživanje i eksploataciju minerala i ugljovodonika sa morskog dna. To znači da jedan loš potez rudarske kompanije ili države može nepovratno da uništi ovako ranjiv i jedinstven ekosistem, pre nego što bude potpuno proučen i dokumentovan.
Naučnici apeluju da se preduzmu hitne mere koje podrazumevaju temeljno istraživanje, strateško morsko prostorno planiranje i međunarodnu zaštitu ovog područja, kako bi se sprečilo da ekonomski interesi potisnu očuvanje prirode i naučnu vrednost.
Šta nam ovaj nalaz poručuje
Otkriće ovog podvodnog „hibrida“, mešavine hidrotermalnih otvora i metanskih izvorišta, podseća nas na to koliko malo zapravo znamo o dubokim okeanskim predelima.
Nauka, uz pomoć napredne tehnologije i istraživačkih poduhvata, otkriva da život i procesi na morskom dnu mogu biti izuzetno kompleksni, neočekivani i dragoceni.
Ovo je ujedno i poziv na odgovornost prema prirodi, budućim generacijama i celom planetarnom ekosistemu. Ako ne uspemo da zaštitimo ovakva mesta, rizikujemo da izgubimo neprocenjive naučne i prirodne resurse.
Otkriće područja nazvanog Karambusel pokazuje da okeanske dubine i dalje kriju tajne i da je naša obaveza da ih razumemo, istražimo i sačuvamo,
