Глобална епидемија дијабетеса један је од највећих здравствених изазова 21. века. Процењује се да у Србији са дијабетесом живи око 800.000 особа. Очекује се пораст броја људи са дијабетесом у свету, па тако и са компликацијама повезаних са оштећењем вида попут дијабетичке ретинопатије (ДР) и дијабетичког макуларног едема (ДМЕ).
За ефикасну превенцију и лечење дијабетеса и придружених болести и стања неопходан је мултидисциплинарни и интегрисани приступ који подразумева редовне прегледе и придржавање терапије. То је најбољи начин да сачувамо свој вид, речено је на трибини, коју је организовало Удружење слепих и слабовидих „Гледамо срцем“ у сарадњи са Центром за бригу о старима, деци и особама са инвалидитетом „Нови Београд“, а уз подршку Општине Нови Београд.
– Дијабетес мелитус или шећерна болест је хронично обољење које карактерише трајно повишен ниво шећера (глукозе) у крви, познат као хипергликемија. Постоје 2 типа дијабетес мелитуса, а приближно 90-95 одсто оболелих има ову болсет, која временом могу довести до оштећења више органа међу којима је и оштећење вида – нагласила је доц. др Јелица Бјекић-Мацут, начелница Одељења за ендокринологију КБЦ „Бежанијска коса“ и председница Републичке стручне комисије за превенцију и лечење шећерне болести при Министарству здравља Републике Србије. Према њеним речима, дијабетичка ретинопатија (ДР) је компликација дијабетеса, тј. обољење крвних судова ретине изазвано дугорочном хипергликемијом – а дијабетички макуларни едем (ДМЕ) примарни узрок губитка вида.
-Наша земља први пут има Национални програм за дијабетес, који је донет у сарадњи са Министарством здравља, а усвојила га је Влада Србије. Мора се много радити на едукацији становништва, уз посебну пажњу на скрининг деце у предшколском узрасту на дијабетес и особе са оштећењем вида и слабовиде – нагласила је др Бјекић-Мацут.
Процене су да око 7,5 одсто пацијената са дијабетесом има дијабетички макуларни едем (ДМЕ). Пацијенти који имају дијабетес дуже од 20 година имају пет пута веће шансе да развију овај проблем у односу на људе који имају дијабетес краће од 10 година. Очување вида доприноси одржавању продуктивности радно активне популације, али и старијих особа – док истовремено спречава погоршање њиховог стања и прелазак у инвалидитет, што би даље оптеретило друштво у целини.
О томе колико је важна превенција говорио је и Бобан Величковић, председник Удружења слепих и слабовидих „Гледамо срцем“.
-Ефикасно лечење дијабетичке ретинопатије зависи од правовременог реаговања, упркос доброј видној оштрини и одсуству очних симптома. Морамо више радити на очувању вида. Потребно је редовно проверавати ниво шећера у крви, јер дијабетес доводи до оштећења вида и слепила – а то не мора бити случај. Свако ко има дијабетес више година, мора бар једном годишње да оде на преглед код офталмолога, а они са дијабетичком ретинопатијом на 3 до 6 месеци, па чак и чешће – рекао је Величковић и додао да је најважније информисати пацијенте о значају одржавања нормалне гликемије, крвног притиска и нивоа серумских липида.
У свету, стандард лечења ретиналних обољења попут ДМЕ су тзв. анти-ВЕГФ лекови, који се примењују интравитреално. Ови лекови су редефинисали лечење ретиналних обољења и омогућили смањење стопе слепила за више од 50 одсто – а иновативне терапијске опције имају за циљ да смање потрошњу и побољшају лечење пацијената, као и да истовремено омогуће значајну уштеду буџетских средстава за државу.
