Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u 2025. godini ostvarena je proizvodnja pšenice od 3.681.000 tona, što je za 26,9 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj, 2024. godini. Taj prinos pšenice dobijen je u žetvi na 607.075 hektara.
Ove godine prosečan prinos po hektaru pšenice bio je 6,1 tona. U odnosu na desetogodišnji prosek (2015–2024), proizvodnja pšenice je veća za 27,6 odsto. To znači da ćemo hleb jesti od domaćeg žita, a da preostaje dosta i za izvoz! U 2024. godini rodilo je više od 2,9 miliona tona.
Posle ovogodišnje žetve u skladištima je bilo milion tona stare pšenice! Razlog je što postojeći kadrovi u ovoj oblasti koje Srbija ima nisu uspeli da je prodaju.
Potrebe Srbije za hlebnim žitom
Inače, Srbiji je za ishranu, odnosno mljevu potrebno oko 700.000 tona pšenice. Potrebne količine pšenice za ishranu mogu da se obezbede u jesenjoj setvi na površini od 200.000 do 250.000 hektara.
Potrošnja hleba u Srbiji
Prema podacima Zdravka Šajatovića, direktora mlinara u Srbiji, sada se po jednom stanovniku u Srbiji godišnje troši oko 49 kilograma hleba. Kada se tome doda još 15 kilograma pecivo, onda je to oko 64 kilograma hleba. To je znatno manja potrošnja u odnosu na onu od pre jedne i po decenije, za po 20 kilograma po jednom stanovniku godišnje.
Razlog te manje potrošnje nalazi se u novom načinu života. Jer je prošlo vreme kada su paori išli na njivu sa veknom hleba i komadom slanine. Tu treba imati u vidu i veće siromaštvo nego nekad.
Robne rezerve i izvoz pšenice
Srbiji je za robne rezerve potrebno i oko 10 odsto od potrošnje pšenice. Pored toga, potrebno je i do 200.000 tona semenske pšenice. Tako da je 1,2 miliona tona merkantilnog zrna dovoljno za ishranu naroda i ostale potrebe.
Sve ostalo, a to je više od tri miliona tona pšenice, Srbija ima za izvoz. Uslov je da kadrovi koji se bave ovim poslom pronađu kupce u svetu. To proteklih godina nisu uspevali.
