Према подацима Републичког завода за статистику Србије, у 2025. години остварена је производња пшенице од 3.681.000 тона, што је за 26,9 одсто више у односу на производњу остварену у прошлој, 2024. години. Тај принос пшенице добијен је у жетви на 607.075 хектара.
Ове године просечан принос по хектару пшенице био је 6,1 тона. У односу на десетогодишњи просек (2015–2024), производња пшенице је већа за 27,6 одсто. То значи да ћемо хлеб јести од домаћег жита, а да преостаје доста и за извоз! У 2024. години родило је више од 2,9 милиона тона.
После овогодишње жетве у складиштима је било милион тона старе пшенице! Разлог је што постојећи кадрови у овој области које Србија има нису успели да је продају.
Потребе Србије за хлебним житом
Иначе, Србији је за исхрану, односно мљеву потребно око 700.000 тона пшенице. Потребне количине пшенице за исхрану могу да се обезбеде у јесењој сетви на површини од 200.000 до 250.000 хектара.
Потрошња хлеба у Србији
Према подацима Здравка Шајатовића, директора млинара у Србији, сада се по једном становнику у Србији годишње троши око 49 килограма хлеба. Када се томе дода још 15 килограма пециво, онда је то око 64 килограма хлеба. То је знатно мања потрошња у односу на ону од пре једне и по деценије, за по 20 килограма по једном становнику годишње.
Разлог те мање потрошње налази се у новом начину живота. Јер је прошло време када су паори ишли на њиву са векном хлеба и комадом сланине. Ту треба имати у виду и веће сиромаштво него некад.
Робне резерве и извоз пшенице
Србији је за робне резерве потребно и око 10 одсто од потрошње пшенице. Поред тога, потребно је и до 200.000 тона семенске пшенице. Тако да је 1,2 милиона тона меркантилног зрна довољно за исхрану народа и остале потребе.
Све остало, а то је више од три милиона тона пшенице, Србија има за извоз. Услов је да кадрови који се баве овим послом пронађу купце у свету. То протеклих година нису успевали.
