Međunarodni dan prava javnosti da zna obeležen je u svetlu borbe sa brojnim zloupotrebama. Prema oceni poverenika za informacije od javnog značaja Milana Marinovića, zloupotreba je sistemska, i na delu u više od 80 odsto zahteva za podatke. Najviše pogađa mesne zajednice, škole, domove zdravlja i druge institucije koje se zatrpavaju zahtevima, a zatim tuže, jer ne stižu da dostave informacije u predviđenom roku.
Glad za informacijama dovodila je i do štrajka glađu na lokalnom nivou, gde je udar na budžet ustanove koja nije dostavila informacije bio prejak. Dok rupa u zakonu nastavlja da puni džepove nemoralnih pojedinaca, nadležni apeluju da se prostor za manipulacije zatvori.
Svaka žalba zbog nedostavljanja podataka u roku unapred je dobijena i donosi oko 50.000 dinara zbog sudskih troškova. Izmenama zakona to će biti ukinuto, jer će svako snositi svoje troškove u postupku po žalbi.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka Milan Marinović rekao je da, kada je predlog bio predat u Skupštinu, oni koji vrše zloupotrebu, taj manji broj advokata u sprezi sa nešto većim brojem građana se, kako kaže, primirio.
„Molim nadležne da predlog zakona proslede Narodnoj skupštini u oktobru, da Narodna skupština izglasa te izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da krenemo putem ka normalnom ostvarivanju ovog prava“, poručio je Marinović.
Pravo na pristup informacijama je glavni alat u rukama građana u borbi protiv korupcije. Izmenama zakona iz 2021. godine kojima je povereniku data mogućnost da izdaje prekršajne naloge, procenat slučajeva u kojima su građani ostali bez odgovora institucija je prepolovljen, međutim i dalje visok.
Povereniku žalbe podnose pojedinci, udruženja građana, predstavnici medija i političke organizacije.
Izazovi u implementaciji zakona
Manuel Munteanu, šef za informisanje, komunikaciju i medije Delegacije EU u Srbiji, izjavio je da izveštaji pokazuju da postoje značajni izazovi u implementaciji zakona jer građani traže veći nivo transparentnosti.
„Stopa dostupnosti javnih dokumenata mora biti veća, a svim promenama treba da se osigura neograničeno pravo na pristup informacijama, kao što je i naglašeno u godišnjim izveštajima Evropske komisije o Srbiji“, istakao je Munteanu.
V. d. šefice Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji Avgusta Federson kaže da je u saradnji sa poverenikom, misija je u 2025. održala seminare u čijem fokusu je bilo povećanje transparentnosti u institucijama.
„Brojke iz 2024. nam govore da je sve jača potreba da se pojačaju kapaciteti i poveća svest o pravu na pristup informacijama kod novinara, aktera civilnih društava i unutar javne uprave“, rekla je Federson.
Povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna dodeljene su i nagrade za doprinos afirmisanju tog prava. Neki od laureata su Nacionalna služba za zapošljavanje, Vlada autonomne pokrajine Vojvodine i opština Veliko Gradište.
