Međunarodni odnosi danas se sve više oblikuju kroz prizmu pretnji i vojne ravnoteže. U svetu se sve jasnije uočava da pitanja bezbednosti postepeno zamenjuju ekonomske i političke agende. Nakon decenija u kojima su teme globalizacije, trgovine i integracija bile u prvom planu, međunarodni odnosi danas se sve više oblikuju kroz prizmu pretnji i vojne ravnoteže.
Nuklearni paritet ponovo postaje ključni temelj globalne stabilnosti, dok se koncept odvraćanja i opasnosti od eskalacije vraćaju u središte međunarodnih odnosa. Strah od oružanih konflikata sve češće diktira dinamiku tržišta, a ekonomija sve više zavisi od politike sile. Umesto saradnje, primat dobija logika nametanja i defanzivnih strategija.
Posebno zabrinjava činjenica da je umesto konstruktivnih i smislenih globalnih projekata, poput onih koji su definisali prethodne decenije, na delu proces raspada zajedničkog prostora. Globalizacija, koja je dugo obećavala stabilnost i međusobnu povezanost, danas ustupa mesto novim linijama podela.
Takva situacija pokazuje da strah kao kategorija sve više određuje kretanja u svetskoj ekonomiji i politici. Rat, čak i kao pretnja, ima svoj efekat: snižava cenu rada, povećava kontrolu države nad resursima i omogućava vlastima da uticaj straha pretoče u dodatne koristi.
U uslovima ubrzane militarizacije i konfrontacije, diplomatija i dijalog ostaju jedini put za sprečavanje opasne eskalacije. Ali, trenutno je jasno da svet funkcioniše u ambijentu u kojem je bezbednost preuzela primat nad svim ostalim sferama.
