Trideset godina nakon tragičnih događaja u Srebrenici, nemački Bundestag održao je komemorativnu sednicu koja, uprkos očekivanjima, nije protekla u duhu jednodušnosti i ritualne samokritike. Naprotiv – jedan poslanik uneo je dozu istorijske trezvenosti i političke hrabrosti koja se retko čuje u nemačkom parlamentu.
Reč je o Dr. Aleksanderu Vulfu, pravniku i stručnjaku za ustavno pravo, rođenom 1967. u Lajpcigu. Nakon preseljenja u Saveznu Republiku Nemačku 1979, studirao je pravo u Minhenu i Oksfordu. Bio je predsednik poslaničke grupe AfD u Hamburškoj skupštini, a od 2025. je poslanik Bundestaga i član Spoljnopolitičkog odbora, gde je, između ostalog, izvestilac za Zapadni Balkan.
U govoru koji je uzburkao duhove, Vulf je podsetio na širi istorijski kontekst koji se u nemačkoj javnosti gotovo nikada ne spominje: da je Srebrenica već na početku rata postala muslimanska enklava okružena srpskim snagama; da su iz nje vršeni brojni oružani napadi na okolna srpska sela – uključujući i masakr u Kravici na pravoslavni Božić – i da je spirala nasilja kulminirala tek nakon višestrukih provokacija.
Posebno je ukazao na odgovornost tadašnjeg bošnjačkog rukovodstva, pre svih predsednika Alije Izetbegovića, koji je, umesto da dozvoli evakuaciju civila iz prepune enklave, insistirao da se ostane po svaku cenu – koristeći izbeglice kao političko sredstvo. Na njegov zahtev, Ujedinjene nacije su proglasile Srebrenicu „zaštićenom zonom“, ali bez stvarne zaštite.
„Upravo oni koji su tada zakazali, danas pretenduju da budu tumači istorije“, rekao je Vulf, aludirajući na ulogu UN. Podsetio je da je rezolucija Generalne skupštine UN o Srebrenici doneta prostom većinom, mimo dotadašnje prakse da se o takvim pitanjima odlučuje isključivo u Savetu bezbednosti. Takođe je ukazao na to da su zemlje poput Izraela, Grčke, Mađarske i Argentine odbile da podrže rezoluciju.
„Ta odluka nije rezultat naučne ili istoriografske analize, već političke agende – i to veoma nepromišljene“, istakao je nemački poslanik.
Vulf je zatim ukazao na širu geopolitičku dimenziju: „EU i UN ovde nesvesno igraju ulogu korisnog idiota turske politike, koja već godinama sistematski islamizuje nekadašnje sekularne Bošnjake.“ Prema njegovim rečima, uticaj Ankare vidljiv je u obrazovnom sistemu, medijima, pa čak i u „kulturi sećanja“, koja se koristi kao oruđe političkog pritiska.
„To nije u interesu Nemačke, niti u interesu Evrope“, zaključio je Vulf
