Evropska komisija predstavila prvi korak u svojoj bezbednosnoj strategiji kako bi obezbedila „zakonit i efikasan“ pristup podacima od strane organa reda.
Organi reda u EU mogli bi biti u stanju da dekriptuju vaše privatne podatke do 2030. godine.
Ovo je jedan od ambicioznih ciljeva koje je Evropska komisija predstavila u svojoj mapi puta 24. juna 2025. godine – plan kako blok namerava da osigura „zakonit i efikasan“ pristup podacima građana od strane policije.
Mapa puta predstavlja prvi korak u okviru strategije ProtectEU. Ona je prvi put predstavljena u aprilu 2025. godine – ali stručnjaci za privatnost već podižu uzbunu.
Kako EU planira da postigne zakonit pristup podacima
ProtectEU predstavlja unutrašnju strategiju Evropske komisije za jačanje bezbednosti evropskog bloka u narednim godinama.
Proističe iz rada Visoke grupe stručnjaka (HLG) koja je delovala u okviru inicijative poznate kao Going Dark. Savet EU je u junu 2023. grupi dao zadatak da razvije strateški plan „o pristupu podacima za efikasno sprovođenje zakona“.
U završnom izveštaju, objavljenom u martu 2025, posebno se navodi da je enkripcija od kraja do kraja „najveći tehnički izazov“ za rad istražnih organa, uz direktno ukazivanje na upotrebu najboljih VPN usluga, šifrovanih aplikacija za razmenu poruka i sličnih alata.
Mapa puta predstavlja ključni deo strategije, nudeći više detalja o tome kako zakonodavci planiraju da se izbore sa „rastućim izazovima pristupa ključnim digitalnim dokazima“ tokom krivičnih istraga.
Šest ključnih oblasti:
Plan se fokusira na šest ključnih oblasti:
- Zadržavanje podataka. Očekuje se da će Komisija sprovesti procenu uticaja sa ciljem proširenja obaveza zadržavanja podataka u EU i jačanja saradnje između provajdera usluga i vlasti.
- Zakonito prisluškivanje. Zakonodavci žele da istraže mere za poboljšanje prekogranične saradnje u zakonitom prisluškivanju podataka do 2027.
- Digitalna forenzika. Cilj je razvoj tehničkih rešenja koja će omogućiti vlastima da analiziraju i sačuvaju digitalne dokaze sačuvane na elektronskim uređajima.
- Dekriptovanje. Sledeće godine Komisija će predstaviti tehnološku mapu puta o enkripciji kako bi identifikovala i procenila rešenja za dekriptovanje. Očekuje se da će ova tehnologija biti dostupna službenicima Evropola od 2030. godine.
- Standardizacija. Komisija je posvećena saradnji sa Evropolom, industrijom, stručnjacima i policijskim praktičarima radi standardizacije novog pristupa unutrašnjoj bezbednosti.
- Veštačka inteligencija za organe reda. Zakonodavci žele da podstaknu razvoj i primenu alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji do 2028. godine. Ovi alati će omogućiti vlastima da zakonito i efikasno obrađuju velike količine zaplenjenih podataka.
Šta kažu stručnjaci
Stručnjaci već dugo upozoravaju na predloge koji imaju za cilj razbijanje enkripcije – tehnologije koja šifruje podatke kako bi se sprečio neovlašćeni pristup.
Prema rečima Robina Viltona, višeg direktora u Internet društvu (Internet Society), još jedan korak ka dekriptovanju privatnih podataka je zabrinjavajući.
„Napori da se razviju tehnike dekriptovanja skoro uvek uvode nove ranjivosti koje mogu iskoristiti svi koji imaju dovoljno motiva i znanja. Takođe mogu podstaći ‘nagomilavanje’ ranjivosti. To je suprotno dobrim praksama u sajber bezbednosti“, rekao je Vilton za TechRadar.
Njegovi komentari odražavaju prethodna upozorenja tehnoloških stručnjaka, kriptografa i branitelja privatnosti, koji su „duboko zabrinuti“ zbog plana EU da oslabi enkripciju.
Porast sajber napada širom sveta naveo je mnoge državne institucije, uključujući FBI i CISA u SAD, da ohrabre građane da pređu na enkripciju od kraja do kraja kao način borbe protiv ovih pretnji.
I sama Evropska komisija je ranije priznala da je enkripcija neophodna mera za zaštitu integriteta sajber prostora.
Možda je upravo zato sličan predlog o stvaranju „zadnjih vrata“ u enkripciji, poznat kao Chat Control zakon, još od 2022. ne uspeva da dobije potrebnu većinu.
Sada, zakonodavci obećavaju da će biti posvećeni pronalaženju prave ravnoteže između „omogućavanja efikasnih i dugoročnih rešenja za olakšavanje zakonitog pristupa digitalnim informacijama od strane organa reda, uz poštovanje prava na privatnost i održavanje visokog nivoa sajber bezbednosti“, rekao je komesar EU za unutrašnja pitanja i migracije, Magnus Bruner.
Za Viltona, donosioci odluka ne smeju zaboraviti jednu jednostavnu istinu: „Jaka enkripcija nije neprijatelj bezbednosti – ona je polazna tačka.“
