„Divan je Bog u svetima Svojim“
Pre nego što počnem opisivati ovo vanredno čudo Svetitelja, za koje čuh od brata u Hristu, koji lično poznaje očevica i onoga pred čijim se očima čudo i desilo, i koji je to sam ovom ispričao na duhovnu radost i nauk, htela bih još na početku navesti nekoliko reči iz samog svečevog žitija, radi boljeg upoznavanja sa njim. Između ostalog, za njega se govorilo da je dečiji anđeo čuvar.
I đaci Bogoslovije počeli su da primećuju da otac Jovan malo jede, i to samo jednom dnevno, da je uvek nasmejan, da se nikad ne ljuti, i da nikada ne spava. Od dana kada je primio monaški postrig pa do smrti Sveti Jovan nikada nije spavao u krevetu. Često su ga đaci, dolazivši u njegovu keliju, nalazili kako na kolenima spava ispred ikone Presvete Bogorodice, umoran od metanija (zemnih poklona). Često je zvao đake kod sebe i tada bi im davao pakete koje je kao pomoć dobijao, ali ih nikada nije otvarao, već je sve davao deci i radovao bi se njihovom oduševljenju.
Noću bi obilazio spavaonice i pokrivao decu, nameštao im jastuke i pokrivače i osenjivao znakom krsta. Drugim rečima, otac Jovan je deci bio otac i majka, i anđeo čuvar.
U Bitolju su ga svi voleli, jer se odmah pročuo kao dobrotvor. Posebno je poštovao svetog Nauma Ohridskog, jer je imao moć isceljenja duševno obolelih. Sa ikonom svetog Nauma obilazio je bolnice i molio se za zdravlje bolesnika i još od tada potiču svedočanstva o njegovim čudotvornim isceliteljskim moćima.
A sad da se vratim na početak priče.
Brat Petar i njegova supruga, koji žive i rade u inostranstvu, očekivali su prinovu, svog prvenca. Veselje ogromno, kao što to biva. A kad plod ožive u utrobi, te noći Petar usni čudan san: u snu mu se javi neki svetitelj, sav u svetlosti, koji reče da se zove Sveti Jovan Šangajski, i kaza mu da, kad se dete rodi, ode u Rusku crkvu i potraži oca Alekseja, da ga dovede i da krste dete; čak reče i koje ime da mu daju. Petar se prenu iz sna, začuđen, ali brzo zaboravi na sve.
A onda žena dobi prevremene bolove – sad, da li se to zove spontani pobačaj, nisam sigurna, oprostite na neznanju, uglavnom se prerano porodi – i kako je dete bilo nedonošče, morali su ga staviti u inkubator. I Petar se naprasno priseti svog sna i odmah požuri u Ruski hram da proveri njegovu istinitost.
Kad je ušao u hram, zatekao je neku ženu kako uređuje crkvu i aranžira cveće. On je upita da li tu služi otac Aleksej, na šta mu žena odgovori: „Da, sačekajte, sad ću ga pozvati…“. Teško je reći šta je čovek u tom trenutku pomislio, jer ni on sam ne može, ni dan-danas, da opiše kroz šta je tada prolazio.
Kad je otac Aleksej izašao, Petar mu sve ispriča: i o snu i o prerano rođenom detetu, a otac Aleksej, kad ču za Svetog Jovana Šangajskog, odmah ponese sve neophodno za krštenje, jer Sveti Jovan beše, za zemnoga života, njegov duhovni otac!
Budući da je dete bilo u inkubatoru, bolničko osoblje se bunilo protiv bilo čijeg ulaska, ali je doktor, ipak, dao saglasnost da se obavi Sveta Tajna Krštenja. U toku noći, javljeno im je iz bolnice da je dete preminulo…
Na takvu vest čovek nikada ne može da bude spreman, ali roditelji, šta će-kud će, shvate da je najbolje da dete, kad je već dao Bog kršteno, sahrane, kako to i dolikuje hrišćanima. I Petar ode u bolnicu da zatraži detetovo telo, ali mu osoblje kaže da, usled dovoljne nerazvijenosti i čega sve ne, oni ne praktikuju da puštaju tu decu da se sahranjuju, već ih sve stavljaju u jedan spremnik, kontejner. Oca je ova vest strašno pogodila i ne nalazeći načina da svoga voljenog ali prerano izgubljenog sina dobije, on upita doktora da li bi mogao da barem tamo gde već leži, izvrši opelo. I doktor pristane.
Ponovo je pozvan otac Aleksej i tek što je počeo da poje, kad najednom – soba se sva ispuni miomirisom i svetlošću i pred njima se pojavi Sveti Jovan Šangajski. Oni ga upitaše koji je razlog svemu ovome, a Svetac im odgovori da je to zbog sve ove nekrštene dečice koja tu leže i o kojima jedino Gospod premišlja, i da je bilo potrebno da se ovo mesto osveti. U tom svod nad njima nestade, rastvori se, i videše nebo iznad sebe, u svoj svetlosti, a iz svetlosti se ukaza jedna ruka, koja pozva duše dečije da pođu za njom.
Sveti oče Jovane, moli Boga za svu našu dečicu, pa najposle i za nas koji slabo ili nikako ne brinemo ni o sebi a kamoli o njihovom spasenju, a sve neka bude Božija volja, ne moja. Amin. Bože daj.
Ostalo mi je samo da napomenem, kako priča ovaj brat u Hristu, da je brat Petar, po prevelikoj milosti Božijoj, nakon svog rano preminulog prvenca, bio darivan sa četvoricom sinova. Bog da ih sve poživi i sjedini u Carstvu Nebeskom. Amin. Bože daj.
„Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.“
MOLITVA SVETOM JOVANU ŠANGAJSKOM
O Svetitelju, oče naš Jovane, Pastiru dobri i tajnovidče duša ljudskih. Sada se kraj Prestola Božijeg za nas moliš jer si i sam posle smrti rekao: “Mada sam umro – ja sam živ“.
Umoli Boga da nam daruje oproštenje grehova, da se smelo prenemo duhom i čamotinju ovog sveta stresemo sa sebe i da Bogu zavapimo da nam da smirenja i Bogonadahnuća, Bogosaznanja i duha pobožnosti na svim putevima života našeg.
Jer si milostivi hranitelj sirotinje i iskusni putovoditelj na zemlji bio pa nam i sada budi vođa kao Mojsej i u smutnjama crkvenim sveobuhvatno urazumenje Hristovo. Usliši uzdisanje smućene mladeži našega pokolenja izložene burama svezlog besnila i stresi tegobu čamotinje sa pastira koji iznemogavaju od nasrtaja duha ovoga sveta i koji se muče u ukočenosti i praznini.
Da ti sa suzama vapijemo, o topli molitveniče, poseti nas sirote, koji se davimo u mnoštvu strasti i čekamo tvoje očinsko nastavljenje da se ozarimo zvezdom nevečernjom u kojoj ti obitavaš i moliš se za čeda svoja rasuta po svoj vaseleni, ali koja se makar i slabom ljubavlju, ipak ka svetlosti otimaju, gde svetlost, Hristos Bog naš obitava, Kome pripada čast i sila sad i uvek i u vekove vekova. Amin.
