Čuveni srpski naučnik Mihajlo Pupin, na današnji dan 1894. patentirao je u Njujorku aparat za telefonske i telegrafske prenose na velike udaljenosti.
15 godina kasnije, čuveni „Nju Jork Tajms“ pisao je:
„Bežični telefon će se koristiti za razgovore na vrlo velikim rastojanjima u razumno bliskoj budućnosti, smatra dr Mihajlo Pupin sa Univerziteta Kolumbija, čiji je izum induktivnog kalema omogućio, ako ništa drugo, transkontinentalno telefoniranje, kao što je prikazano u ponedeljak u kompaniji „American Telephone and Telegraph“. Doktor Pupin je sinoć rekao da radi na usavršavanju instrumenta za bežičnu telefoniju koji će, kako je uveren, učiniti mogućom komunikaciju na praktično bilo kojoj razdaljini.“
Pupinov najznačajniji pronalazak, poznat je pod imenom „Pupinova teorija” iz 1896. godine, kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. To otkriće omogućilo je otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, a manifestovala se pojavom šuma.
Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž vodova. Zahvaljujući njemu mi danas komuniciramo na daljinu. Još u januaru 1915. godine Njujork tajms je preneo Pupinovu izjavu: „Bežični telefoni će se koristiti za razgovore na vrlo velikim rastojanjima u razumno bliskoj budućnosti”.
Patenti Mihajla Pupina sa njegovim asistentom i budućim nobelovcem Edvinom Hauardom Armstrongom iz 1915. postavili su temelje za emitovanje radio talasa pomoću elektronskih predajnika, što je predstavljalo osnovu za početak razvoja svih vidova savremene bežične komunikacije. Sedam patenata obelodanjenih te godine inicirali su novo doba u kojem su radio talasi značajno doprineli ubrzanom razvoju savremene tehničke civilizacije XX veka, kao i informatičke u XXI veku.
Patent koji mu je doneo slavu
Patentirao je ukupno 34 pronalaska. Induktivni kalemovi su u njegovu čast nazvani „Pupinovi kalemovi”. Ovaj patent mu je doneo veliku slavu i bogatstvo. Telefonska kompanija Bel kupila je pravo korišćenja Pupinovih kalemova 1901. godine, kao i kompanije Simens i Halske u Nemačkoj. Nacionalni institut za društvene nauke odlikovao je Pupina zlatnom medaljom za ovaj izum.
Miloš Crnjanski opisao je Mihajla Pupina kao „moćnog gospodara električnih izuma”. Kolege su ga smatrale ocem idealizma u američkoj nauci.
Pupin je unapređivao nauku ne samo svojim patentima, već se i energično zalagao da stvori perfektne uslove za najbolji naučni rad svojih učenika i kolega. Bio je osnivač ili predsednik svih značajnih naučnih institucija prve polovine XX veka u Americi.
Bio jedan od dvanaestorice ljudi koji su 23. aprila 1915. prisustvovali prvom sastanku Nacionalnog komiteta za aeronautiku (tada NACA, kasnije NASA). Osim što je učestvovao u njenom osnivanju, Pupin je bio i prvi predsednik njenog pododbora za vazduhoplovne komunikacije.
„Nauka nas može dovesti do visine bogova sa Olimpa, ali ako zanemarimo duhovni razvoj nestaćemo u ratu, mržnji i ekonomskim krizama”
