Na stranicama srpske istorije bledo se nazire podvig 50 srpskih devojaka koje su nakon propasti Prvog srpskog ustanka, bežeći od turske osvete, rešile da se uhvate za ruke i skoče u Savu u selu Skela kraj Obrenovca. Ne želeći da izgube devojačku čast i dostojanstvo, izabrale su smrt umesto sramote.
Od 1813. godine pa sve do danas nije postavljen spomenik u znak sećanja na moralni podvig 50 mladih Srpkinja. Samo jedan skroman natpis na zgradi Doma svedoči o ovako velikom podvigu.
Pad Prvog srpskog ustanka i turska odmazda
Srbi su uspeli da u Prvom srpskom ustanku proteraju Turke sa ovih prostora, ali posle nekoliko godina mira usledio je mirovni sporazum Rusije i Turske u Bukureštu 1813. godine, nakon čega je Srbija prepuštena na milost i nemilost Turcima.
Godinu dana kasnije počela je velika ofanziva na Srbiju, a naročito velike turske snage krenule su iz Bosne (oko 130.000 vojnika). Slom ustanika bio je izvestan pred ogromnom neprijateljskom silom, a Turci iz Bosne su sa zapada nadirali ka Beogradu.
Na putu im se našlo i selo Skela kod Obrenovca, a tragični i herojski čin na koji se tada odlučila grupa žena i devojaka danas pamte samo veliki poznavaoci istorije i meštani obrenovačke opštine.
Tragedija Skele u Drugom svetskom ratu
Nažalost, selo Skela je i za vreme Drugog svetskog rata preživelo tragediju, kada je 15. avgusta 1941. godine selo bilo prvo mesto u Jugoslaviji koje je bilo žrtva nemačke okupatorske kaznene ekspedicije.
U znak odmazde, kada su Posavski partizani ubili jednog nemačkog oficira i trojicu podoficira, streljano je 15 meštana Skele, a ostala 42 taoca su bila dovedena iz Beograda – iz Banjičkog logora i zatvora Specijalne policije.
Posle streljanja, tela ubijenih su bila obešena i ostavljena da vise ceo dan. Vest o odmazdi u selu Skela, radi zastrašivanja stanovništva, objavljena je putem radija i novina, a bio je štampan i poseban plakat.
Plakatom je stanovništvo Beograda, ali i drugih mesta u Srbiji, bilo obavešteno o ovoj zločinačkoj akciji. Jedan primerak ovog plakata o spaljivanju sela Skele izložen je u stalnoj postavci Vojnog muzeja u Beogradu.
Sećanje koje bledi
U znak sećanja na stradanja iz Drugog svetskog rata gotovo u svakom manjem mestu postoji spomenik sa imenima streljanih u odmazdama, dok je malo dalja prošlost prepuštena usmenom prenošenju lokalnog stanovništva.
205 godina u narodu živi priča o 50 srpskih devojaka kod sela Skela. Imena ovih heroina lagano se zaboravljaju, a to se ne bi dogodilo da su bila uklesana za ponos na mestu njihovog stradanja.
