Eksperti procenjuju potrebe Bundesvera na 400 milijardi, a ulaganja u civilno-vojnu infrastrukturu na 500 milijardi evra. Novac se navodno neće uzimati iz budžeta, već sa finansijskog tržišta – u vidu kredita. Ako tu bude zapinjalo, možda će ukupna suma na kraju biti manja, ali se tvrdi – nikako ispod 500 milijardi evra
Fridrih MERC želi formiranje nekoliko divizija „građanske odbrane“, formiranje novog roda vojske naoružanog dronovima i ekspanziju u sferi konstrukcije i proizvodnje novih tipova naoružanja
Znalac Nemačke Aleksandar SOSNOVSKI: „Ulaganje Berlina ovolikog novca u Bundesver i vojnu infrastruktura pouzdan je znak da je NATO paktu došao kraj. Da Severnoatlantska alijansa ostaje – Merc ne bi ulagao toliki novac u vojnu moć Nemačke. A i ne bi ovoliko žurio“
MOŽDA nijedan drugi nemački kancelar nikada nije preuzeo uzde vlasti u svoje ruke tako brzo kao Fridrih Merc. U stvari, on još nije postao kancelar, a strogo govoreći, nije činjenica ni da hoće. Ali, odlučnost sa kojom se ponaša lider bloka CDU/CSU, koji je pobedio na vanrednim izborima za Bundestag, prilično je kancelarski, a njegovi planovi su možda čak i kajzerovski.
Jer, verovatni novi nemački kancelar namerava da uloži skoro trilion evra u modernizaciju vojske i infrastrukture zemlje!
Na sednici vrha svoje Hrišćansko-demokratske unije, Merc je najavio paket zakona koji predviđaju stvaranje dva posebna fonda namenjena obnovi oružanih snaga i infrastrukture (putevi, mostovi, energetika, telekomunikacije, itd.).
Reč je o zaista astronomskim sumama. Eksperti procenjuju potrebe Bundesvera na 400 milijardi, a ulaganja u civilno-vojnu infrastrukturu na 500 milijardi evra. To su realne brojke – ili vrlo bliske njima – koje su navodno uključene u projekat Merca. Novac se navodno neće uzimati iz budžeta, već sa finansijskog tržišta – u vidu kredita.
Ako tu bude zapinjalo, možda će ukupna suma na kraju biti manja, ali se tvrdi da nikako neće biti – ispod 500 milijardi evra.
Merc navodno želi formiranje nekoliko divizija „građanske odbrane“, formiranje novog roda vojske naoružanog dronovima i ekspanziju u sferi konstrukcije i proizvodnje novih tipova naoružanja.
Štaviše, budući nemački kancelar namerava da dejstvuje ne čekajući da se sastane Bundestag, izabran 23. februara. Očekuje se da to pitanje reši stari sastav parlamenta, čiji mandat formalno prestaje tek krajem marta.
Čemu takva žurba?
„Ne smemo da gubimo vreme čekajući da se formira novi Bundestag. Ukrajina nema suvišne nedelje, slobodni svet nema suvišne nedelje. Okidač su naglo pogoršani odnosi između Vašingtona i Kijeva i pretnja potpunog prekide vojne i finansijske podrške Ukrajini od strane Sjedinjenih Država – govori ekspert za spoljnu politiku CDU Johan Vadephul.
Međutim, ne radi samo o Ukrajini. Konzervativni list Die Welt blizak CDU:
„Šta ako se Tramp i Putin dogovore ne samo o Ukrajini, već i o neutralizaciji Evrope? To je perspektiva nemoćnog kontinenta, gde vladaju stranke naklonjene Moskvi i gde teče jeftin ruski gas“.
Drugi razlog žurbe je to što Merc u novom Bundestagu možda neće imati dovoljno poslanika za donošenje velikih finansijskih odluka: za to će potrebne dve trećine glasova, koje centrističke stranke više neće imati. Više od trećine poslaničkih mesta zauzeće leva partija Levica i Alternativa za Nemačku.
AfD je generalno protiv podrške Ukrajini, a Levica je u najmanju ruku protiv povećanja podrške.
Znalac Nemačke Aleksandar Sosnovski iz svega izvodi zaključak:
„Ulaganje Berlina ovolikog novca u Bundesver i vojnu infrastruktura pouzdan je znak da je NATO paktu došao kraj. Da Severnoatlantska alijansa ostaje – Merc ne bi ulagao toliki novac u vojnu moć Nemačke. A i ne bi ovoliko žurio“.
