Radoje Domanović (1871-1908), bio je najveći srpski satiričar, autor čuvene pripovetke “Vođa” i jedan od najvećih protivnika političke i društvene laži i licemerstva.
Njegovo delo je uvek aktuelno i nikada ne izlazi iz trenda. Zbog toga za Radoja Domanovića možemo reći da je savremenik svakog našeg društva. On je na svoj duhovit način prepoznao i detektovao naše najveće mane, a pogotovo kada je reč o vlasti.
Domanović je sarkastično i duhovito slikao vlast ogrezlu u korupciju i nasilje, lažno rodoljublje i do servilnosti poslušno građanstvo.
Posle završetka Velike škole u Beogradu, bio je nastavnik u Vranju, Pirotu i Leskovcu, a iz službe je otpušten kao protivnik vlasti Obrenovića.
Od 1905. do smrti 1908. godine bio je šef korektora Državne štamparije u Beogradu.
Uređivao je satirični list “Stradija”.
Počeo je kljiževni život realističkim pripovetkama iz seoskog života, ali je ubrzo počeo da piše satiru, stvorivši dela univerzalne vrednosti.
Njegove najpoznatije satirične pripovetke su: “Stradija”, “Vođa”, “Danga”, “Mrtvo more” i “Kraljević Marko po drugi put među Srbima”.
Domanovićeva meta nisu bili samo vlast i tiranija, već i beskičmenjaštvo, podaništvo i servilnost.
On je bio izuzetno duhovit i neuhvatljiv za protivnike.
Poznat je slučaj kada je vlast nameravala da ga napadne preko novina i osveti mu se za njegove radove u “Stradiji”.
Kada je čuo šta se sprema, Domanović je napisao članak u “Stradiji” u kome je, preventivno, napao samog sebe, navodeći svoje stvarne, ali i izmišljene mane.
Ređali su se “epiteti” kojima je opisivao samog sebe: boem (što je bilo tačno), pijanica, nemoralan, lenj, nepošten…
Na kraju, Domanović je napisao da, ako neko želi, može da doda nešto svoje na taj članak.
Posle takve “samokritike” nikakvog novinskog pamfleta vlasti nije bilo.
Radoje Domanović umro je mlad od tuberkuloze u 35. godini.
