Čestice PM2.5, doprinele su u tome da dođe do oko 239.000 smrtnih slučajeva u Evropi, pri čemu je ova brojka neravnomerno raspoređena širom kontinenta.
Izvori PM 2.5 čestica
Ove male čestice su definisane po veličini, ali mogu biti sačinjene od stotinu različitih hemikalija.
Mogu doći iz različitih izvora kao što su industrijska sagorevanja, sagorevanje grejnih materija, sitna prašina sa gradilišta, prirodni požar, izduvni gasovi… Neki partikli iz atmosfere su rezultat kompleksnih odnosa između sumpor-dioksida, azot-monoksida, koji su polutanti emitovani iz termoelektrana.
Koja količina PM2.5 čestica nije štetna?
U suštini, svaka količina PM2.5 čestica je štetna. Svaka čestica koja uđe u naše telo pravi jedno mikrooštećenje na našim organima. Pošto je praktično nemoguće biti izložen količini od 0 PM2.5 čestica, Svetska zdravstvena organizacija propisala je da je maksimalna prosečna dnevna količina kojoj pojedinac treba da bude izložen – 10.
Kako se mere PM2.5 čestice?
PM2.5 čestice se mogu meriti satelitski, što ima prednost kod mesta gde ne postoje merači, ali zvanični podaci se dobijaju iz mernih uređaja koji rade na principu BAM tehnologije, odnosno na principu takozvanog beta-prigušenja.
Postoje i mobilni, odnosno portabl merači koji rade na principu optičkog senzora i laserskog snopa koji meri lake rasprsle čestice koje prolaze kroz laserski snop. Iako nisu izuzetno precizni kao skupi BAM monitori, većina mobilnih merača sa određenom tolerancijom pokazuju stvarno stanje PM2.5 zagađenja.
Ozbiljna pretnja po javno zdravlje
Zagađenje vazduha predstavlja ozbiljnu pretnju po javno zdravlje, ali pojedini delovi Evrope suočavaju se s mnogo većim rizikom od drugih. Ovo zagađenje povezano je s rakom pluća, bolestima srca i disajnih organa, moždanim udarom, lošim ishodima tokom trudnoće i mnogim drugim problemima.
Posebno je opasno za starije osobe, jer uzrokuje oko 4 odsto svih smrtnih slučajeva među odraslima starijim od 65 godina.
Ažurirane smernice Svetske zdravstvene organizacije (WHO)
WHO je 2021. godine ažurirala svoje smernice za kvalitet vazduha, smanjujući preporučeni prag za godišnju koncentraciju azot-dioksida (NO2) i atmosferskih čestica (PM2.5), poput prašine, dima i čađi iz izduvnih gasova.
U decembru su stupila na snagu stroža pravila o kvalitetu vazduha, koja imaju za cilj da Evropsku uniju približe standardima WHO do 2030. godine. Ova pravila obavezuju države članice da prate zagađivače poput finih čestica, crnog ugljenika i amonijaka.
„Ovaj plan je jedna od najvećih intervencija za javno zdravlje u ovoj generaciji,“ rekao je Mark Nivenhojzen, direktor inicijative za urbano planiranje, životnu sredinu i zdravlje pri institutu za globalno zdravlje u Barseloni, za Euronews Health.
Štetni efekti zagađenja u brojkama
Ukupno, izloženost PM 2.5 izazvala je oko 239.000 prevremenih smrti u Evropi 2021. godine, dok je još 48.000 ljudi umrlo zbog izloženosti azot-dioksidu, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu.
Trenutno sve zemlje EU prijavljuju nivoe azot-dioksida iznad preporučenih vrednosti WHO, ali su neke zemlje više pogođene zagađenjem od drugih.
Podaci iz regiona
Severna Makedonija beleži najveći broj smrti zbog zagađenja, a slede je Srbija, Albanija, Bugarska i Crna Gora, prema izveštaju Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
„Najveća podela u Evropi je između istoka i zapada, što je usko povezano s BDP-om i socioekonomskim pozadinama ova dva regiona,“ izjavila je Zorana Jovanović Andersen, profesorka epidemiologije životne sredine na Univerzitetu u Kopenhagenu i članica odbora Evropskog respiratornog društva.
Nivenhojzenova istraživanja na nivou gradova dodatno naglašavaju različite izazove u različitim delovima Evrope.
Različiti izvori zagađenja
Severna Italija, Poljska i Češka beleže visoke stope smrtnosti povezane s PM2.5, uglavnom zbog upotrebe uglja za grejanje domaćinstava i poljoprivrednog sektora.
S druge strane, smrtnost izazvana NO2 – koja je najviše uzrokovana saobraćajem i industrijom – najizraženija je u velikim gradovima i prestonicama zapadne i južne Evrope.
Potreba za regulisanjem zagađenja
Neke zemlje preduzimaju korake za smanjenje nivoa zagađenja, uključujući Dansku, koja bi mogla postati prva zemlja na svetu s porezom na emisije ugljenika u stočarstvu do 2030. godine.
Ažurirana direktiva EU daje građanima koji imaju zdravstvene probleme povezane sa zagađenjem pravo da tuže svoju vladu ukoliko ne poštuje pravila EU o kvalitetu vazduha.
Ipak, izveštaj OECD-a i Evropske komisije navodi da, iako je EU na dobrom putu da smanji smrtnost povezanu s PM2.5 za 55 odsto do 2030. godine, faktori rizika za životnu sredinu, poput zagađenja i klimatskih promena, i dalje predstavljaju „rastuću pretnju po javno zdravlje“.
To je zato što naučnici danas znaju više o zdravstvenim posledicama zagađenja, a čini se da ono predstavlja rizik za ljude čak i na nižim nivoima nego što se ranije mislilo, objasnili su Nivenhojzen i Andersen.
Naredni izazovi i mere
„Čak i ako značajno smanjite nivoe zagađenja vazduha, možda nećete uvek smanjiti zdravstvene posledice u istoj meri,“ rekao je Nivenhojzen.
Zagađenje vazduha možda jeste najveća pretnja po zdravlje u vezi sa životnom sredinom u Evropi, ali često se preklapa s drugim faktorima, poput nedostatka zelenih površina, buke i ekstremnih vrućina, koji takođe utiču na ljudsko zdravlje.
S obzirom na to da su neki od ovih izazova teži za rešavanje – poput klimatskih promena – Andersen smatra da postoji snažan argument za ograničavanje zagađenja vazduha u ime zaštite zdravlja.
„Uspeli smo da smanjimo zagađenje vazduha, znamo kako to da uradimo i mnoge zemlje prednjače,“ rekla je Andersen. „Međutim, suočavamo se s novim izazovima, zbog čega moramo regulisati zagađenje – stari problem.“
