Честице PM2.5, допринеле су у томе да дође до око 239.000 смртних случајева у Европи, при чему је ова бројка неравномерно распоређена широм континента.
Извори PM 2.5 честица
Ове мале честице су дефинисане по величини, али могу бити сачињене од стотину различитих хемикалија.
Могу доћи из различитих извора као што су индустријска сагоревања, сагоревање грејних материја, ситна прашина са градилишта, природни пожар, издувни гасови… Неки партикли из атмосфере су резултат комплексних односа између сумпор-диоксида, азот-моноксида, који су полутанти емитовани из термоелектрана.
Која количина PM2.5 честица није штетна?
У суштини, свака количина PM2.5 честица је штетна. Свака честица која уђе у наше тело прави једно микрооштећење на нашим органима. Пошто је практично немогуће бити изложен количини од 0 PM2.5 честица, Светска здравствена организација прописала је да је максимална просечна дневна количина којој појединац треба да буде изложен – 10.
Како се мере PM2.5 честице?
PM2.5 честице се могу мерити сателитски, што има предност код места где не постоје мерачи, али званични подаци се добијају из мерних уређаја који раде на принципу BAM технологије, односно на принципу такозваног бета-пригушења.
Постоје и мобилни, односно портaбл мерачи који раде на принципу оптичког сензора и ласерског снопа који мери лаке распрсле честице које пролазе кроз ласерски сноп. Иако нису изузетно прецизни као скупи BAM монитори, већина мобилних мерача са одређеном толеранцијом показују стварно стање PM2.5 загађења.
Озбиљна претња по јавно здравље
Загађење ваздуха представља озбиљну претњу по јавно здравље, али поједини делови Европе суочавају се с много већим ризиком од других. Ово загађење повезано је с раком плућа, болестима срца и дисајних органа, можданим ударом, лошим исходима током трудноће и многим другим проблемима.
Посебно је опасно за старије особе, јер узрокује око 4 одсто свих смртних случајева међу одраслима старијим од 65 година.
Ажуриране смернице Светске здравствене организације (WHO)
WHO је 2021. године ажурирала своје смернице за квалитет ваздуха, смањујући препоручени праг за годишњу концентрацију азот-диоксида (NO2) и атмосферских честица (PM2.5), попут прашине, дима и чађи из издувних гасова.
У децембру су ступила на снагу строжа правила о квалитету ваздуха, која имају за циљ да Европску унију приближе стандардима WHO до 2030. године. Ова правила обавезују државе чланице да прате загађиваче попут финих честица, црног угљеника и амонијака.
„Овај план је једна од највећих интервенција за јавно здравље у овој генерацији,“ рекао је Марк Нивенхојзен, директор иницијативе за урбано планирање, животну средину и здравље при институту за глобално здравље у Барселони, за Euronews Health.
Штетни ефекти загађења у бројкама
Укупно, изложеност PM 2.5 изазвала је око 239.000 превремених смрти у Европи 2021. године, док је још 48.000 људи умрло због изложености азот-диоксиду, према подацима Европске агенције за животну средину.
Тренутно све земље ЕУ пријављују нивое азот-диоксида изнад препоручених вредности WHO, али су неке земље више погођене загађењем од других.
Подаци из региона
Северна Македонија бележи највећи број смрти због загађења, а следе је Србија, Албанија, Бугарска и Црна Гора, према извештају Европске комисије и Организације за економску сарадњу и развој (OECD).
„Највећа подела у Европи је између истока и запада, што је уско повезано с БДП-ом и социоекономским позадинама ова два региона,“ изјавила је Зорана Јовановић Андерсен, професорка епидемиологије животне средине на Универзитету у Копенхагену и чланица одбора Европског респираторног друштва.
Нивенхојзенова истраживања на нивоу градова додатно наглашавају различите изазове у различитим деловима Европе.
Различити извори загађења
Северна Италија, Пољска и Чешка бележе високе стопе смртности повезане с PM2.5, углавном због употребе угља за грејање домаћинстава и пољопривредног сектора.
С друге стране, смртност изазвана NO2 – која је највише узрокована саобраћајем и индустријом – најизраженија је у великим градовима и престоницама западне и јужне Европе.
Потреба за регулисањем загађења
Неке земље предузимају кораке за смањење нивоа загађења, укључујући Данску, која би могла постати прва земља на свету с порезом на емисије угљеника у сточарству до 2030. године.
Ажурирана директива ЕУ даје грађанима који имају здравствене проблеме повезане са загађењем право да туже своју владу уколико не поштује правила ЕУ о квалитету ваздуха.
Ипак, извештај OECD-а и Европске комисије наводи да, иако је ЕУ на добром путу да смањи смртност повезану с PM2.5 за 55 одсто до 2030. године, фактори ризика за животну средину, попут загађења и климатских промена, и даље представљају „растућу претњу по јавно здравље“.
То је зато што научници данас знају више о здравственим последицама загађења, а чини се да оно представља ризик за људе чак и на нижим нивоима него што се раније мислило, објаснили су Нивенхојзен и Андерсен.
Наредни изазови и мере
„Чак и ако значајно смањите нивое загађења ваздуха, можда нећете увек смањити здравствене последице у истој мери,“ рекао је Нивенхојзен.
Загађење ваздуха можда јесте највећа претња по здравље у вези са животном средином у Европи, али често се преклапа с другим факторима, попут недостатка зелених површина, буке и екстремних врућина, који такође утичу на људско здравље.
С обзиром на то да су неки од ових изазова тежи за решавање – попут климатских промена – Андерсен сматра да постоји снажан аргумент за ограничавање загађења ваздуха у име заштите здравља.
„Успели смо да смањимо загађење ваздуха, знамо како то да урадимо и многе земље предњаче,“ рекла је Андерсен. „Међутим, суочавамо се с новим изазовима, због чега морамо регулисати загађење – стари проблем.“
