Treba razlikovati dva pojma kada je reč o kupovini robe i usluga. S jedne strane, saobraznost robe ili usluge (warranty, conformity) predstavlja zakonsku kategoriju i odgovornost je trgovca da roba ili usluga budu u skladu sa uobičajenim radom ili posebnim zahtevima potrošača. S druge strane, garanciju (guarantee), kojom davalac garancije garantuje za svoju robu ili uslugu posebnom izjavom, predstavlja dodatni, voljni korak, kojim se potrošaču mogu obećati posebne pogodnosti, ali isključivo više u odnosu na zakonske odredbe. Saobraznost je, dakle, zakonska obaveza, a garancija – posebne pogodnosti koje se daju na robu.
Razlika između saobraznosti i garancije u kupovini roba i usluga
Kada je reč o kupovini roba i usluga, važno je napraviti jasnu razliku između dva pojma: saobraznost i garancija. Ovi pojmovi često izazivaju konfuziju, ali su njihove pravne i praktične implikacije veoma različite. Razumevanje ove razlike može biti od suštinskog značaja za zaštitu prava potrošača.
Saobraznost robe ili usluge
Saobraznost (u nekim kontekstima poznata kao „warranty“ ili „conformity“) predstavlja zakonsku obavezu prodavca ili pružaoca usluge. Njena svrha je da osigura da proizvod ili usluga koju potrošač kupuje bude u skladu sa:
- Uobičajenim očekivanjima – Proizvod mora ispunjavati svoju osnovnu namenu (na primer, frižider mora hladiti, auto mora biti sposoban za vožnju).
- Specifičnim zahtevima – U slučajevima kada je potrošač izrazio određene potrebe (na primer, tražio je laptop sa specifičnom brzinom procesora), trgovac je dužan da isporuči robu koja odgovara tim zahtevima.
Saobraznost je regulisana zakonom, što znači da potrošač ima prava na osnovu propisanih standarda, a trgovac je obavezan da te standarde poštuje. Ukoliko proizvod nije u skladu sa dogovorenim, potrošač ima pravo na popravku, zamenu, smanjenje cene ili raskid ugovora, u zavisnosti od okolnosti.
Garancija
Garancija (ili „guarantee“) je nešto sasvim drugo. Ona predstavlja voljni akt proizvođača ili prodavca, koji izdaje posebnu izjavu kojom preuzima dodatnu odgovornost za svoj proizvod ili uslugu. Za razliku od saobraznosti, garancija nije zakonska obaveza, već dodatna pogodnost koja može, ali ne mora biti ponuđena.
Ključne karakteristike garancije uključuju:
- Dobrovoljnost – Nije obavezna; proizvođač ili prodavac je daje na osnovu svoje poslovne politike.
- Dodatna vrednost – Obećava pogodnosti koje prevazilaze one koje propisuje zakon, kao što su duži rokovi za popravku ili zamena bez troškova za potrošača.
- Posebna izjava – Uslovljena je formalnim dokumentom ili izjavom koji opisuju šta garancija obuhvata, u kom trajanju i pod kojim uslovima.
Na primer, ako zakon nalaže dvogodišnji period u kojem je roba saobrazna, proizvođač može ponuditi garanciju koja traje tri godine, čime potrošač dobija dodatnu zaštitu.
Praktične razlike
Glavna razlika između saobraznosti i garancije leži u njihovom pravnom osnovu i opsegu obaveza:
- Saobraznost je obavezna i regulisana zakonom. Ona osigurava minimalne standarde kvaliteta i ispravnosti.
- Garancija je dodatna, dobrovoljna pogodnost koju prodavci ili proizvođači nude kako bi privukli kupce i obezbedili njihovo zadovoljstvo.
Zašto je važno razumeti ovu razliku?
Potrošači često mešaju ova dva pojma i nisu svesni da njihova prava u vezi sa saobraznošću postoje nezavisno od ponuđene garancije. Ukoliko roba nije saobrazna, potrošač ima pravo na zaštitu bez obzira na to da li je garancija ponuđena ili ne. S druge strane, garancija može biti od velikog značaja kao dodatna sigurnost, ali nije zamena za zakonsku saobraznost.
Zaključno, razumevanje razlike između ovih pojmova omogućava potrošačima da bolje štite svoja prava i da donose informisane odluke prilikom kupovine. Trgovci, sa svoje strane, treba da budu transparentni u objašnjavanju ovih koncepata, kako bi izbegli nesuglasice i izgradili poverenje kod svojih kupaca.
