98. Pismo: Radniku Mitru F. o tome zašto se Spasitelj rodio u pećini
Davno si mi uputio ovo pitanje, no, oprosti, ja sam čekao da ti odgovorim pred ovaj blag dan, kada su misli naše upućene k onoj pećini odakle je zasjalo svetu Sunce Pravde.
Smernost je prva vrlina, koju je Hristos preporučio ljudima u Svojoj besedi na Gori. I primerom Svojim On je prvo pokazao tu vrlinu rodivši se ne u carskoj palati nego u ovčijoj pećini.
Pouka za svet u krizi
Druga važna praktična pouka, koju je Gospod pokazao svetu rođenjem u pećini jeste ova: stesniti se, da bi se i drugim učinilo mesta. Zadovoljiti se najnužnijim, da bi i drugi imali najnužnije. Kao što uči apostol Božiji: a kad imamo hranu i odjeću, ovijem da budemo dovoljni. Nije li ovo dobra pouka za današnji svet u krizi?
Još je vrlo važna pouka i u tome, da ne daje mesto značaj čoveku nego čovek mestu. Čovek predstavlja veću vrednost od svega na zemlji. Niti raskoš i spoljni blesak povećava niti siromaština umanjuje čoveka. Znaš kako je On rekao za Jovana Krstitelja, čoveka bez kuće i kućišta: šta ste izašli da vidite? Čovjeka li u meke haljine obučena?Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima žive, po carskijem su dvorovima. U carskom je dvoru i u mekim haljinama i car Irod, ali nije čovek nego lisica; tako i Pilat, ali nije čovek nego rimski vuk; tako i fariseji, ali nisu ljudi nego porodi aspidini.
A beskućni Jovan je čovek veći od svih onih u palatama – nijedan između rođenijeh od žena nije veći od Jovana Krstitelja.
Još jedna pouka. Carstvo Nebesko važnije je za čoveka od svega u svetu. I to carstvo može čovek zadobiti ma gde se rodio i ma gde živeo; u gradu, ili u selu, ili u pustinji, ili u pešteri. Svetu koji traži svetlost samo iz velikih gradova Gospod je hteo dati lekciju, da se istinska svetlost može javiti i iz hude pećine. To su docnije dokazali i mnogobrojni pešternici, veliki duhovnici i prava svetila sveta.
Sve što je ljudskom rukom zidano, vreme je strošilo
Po mome mišljenju ima i jedan ne malo važan razlog što se Hristos rodio u pećini. U Svetoj Zemlji još i danas stoje četiri znamenite stene, stoje onako kako su stajale i u vreme dolaska Hristovog u svet. Jedno je kamena pećina u Vitlejemu, gde se On rodio; drugo je stena na Gori Iskušenja, gde je On kušan od Satane; treće je stena Golgotska, na kojoj je raspet, pod kojom je sahranjen, i gde je vaskrsao; i četvrto je stena na Maslinovoj Gori, sa koje se vazneo u nebesa. Dakle, četiri najvažnija događaja iz Spasiteljeva života vezana su za četiri nepomične stene. Ne postoji ona kuća u Nazaretu, gde je On živeo, niti ona u Kapernaumu, gde se nastanio bio. Ne postoji ni jedna građevina u kojoj se On zadržavao: ni dvor Irodov, ni konak Pilatov, pa čak ni hram Solomonov.
Sve što je ljudskom rukom zidano, sve je vreme strošilo. Ali one četiri stene, od Boga stvorene, stoje i sada isto kao i nekada. Da niko ne bi mogao posumnjati, da se On zaista rodio, da je iskušavan bio kao čovek, da je raspet zbog greha ljudskih ali i vaskrsao, i da se sa slavom uzneo u nebesa, u večnu domovinu Svoju, gde očekuje Svoje pravednike. Znao je Sveznajući kameno srce čovečje i sumnjičarski razum ljudski, zato je On mudro vezao ona četiri velika događaja za četiri nepomične stene. A da se Hristos rodio u nekoj kući u gradu ili selu, zar bi ta kuća još postojala i svedočila? Ne postoji ne samo kuća nego ni grad gde se rodio Aleksandar Veliki. Ne zna se ne samo grad nego ni država, gde se rodio veliki Homir. A Hristova sveta Pećina u Vitlejemu stoji, stoji i – svedoči.
„Što je u ljudi visoko, mrzost je pred Bogom“
I ovo da znaš: kao što telo Njegovo, dom duše Njegove, nije od čoveka no od Boga Duha Svetoga, tako isto ni dom tela Njegovog, pećina Vitlejemska, nije od čoveka ni od ruku čovečjih no od Boga Stvoritelja i Promislitelja. On ju je stvorio pre ljudi na zemlji, i stvorivši predodredio za palatu Svog vremenog boravka kada se bude spustio u posetu potomstvu Adama i Eve. I još – za trajnog svedoka Njegovog dolaska na zemlju.
Neka te ne čudi ni to što je Bog izabrao tako hudo obitalište za Sebe. Što je u ljudi visoko, mrzost je pred Bogom. Mrzost je pred Bogom bila ćesareva palata u Rimu jer je u istini bila razbojnička peštera zločina i razvrata. Ono pak što je prezreno i ništavno u očima ljudi, ono najčešće Bog bira i proslavlja. To je metod Svemudroga. Po tom metodu On je izabrao ribare za apostole, i pećinu za kolevku Svoju.
