Sveti Ignjatije nazvan je Bogonoscem, jer je u svom srcu i na svojim usnama stalno nosio ime Boga Živoga. I još zbog toga, što po starom predanju beše uzet rukama našeg Gospoda Isusa Hristosa.
Bio je učenik Apostola Jovana. Još u vreme bezbožnog cara Domitijana, Hrišćane je podsticao na otpor prema ovozemaljskim dobrima, učvršćivao u istinskoj veri i sam davao primer moralne snage koja u žrtvi sagledava put u život večni.
To se desilo tačno u one dane, kada je Gospod naš učio svoje učenike smernosti, te za primer uze jedno dete i stavi ga među njih i reče im: „Ko se ponizi kao dijete ovo, taj je najveći u Carstvu nebeskome“ (Mat. 18,4).
Kasnije, kada odraste, postade učenik Svetog Jovana Bogoslova. A zatim, kao episkop u Antiohiji on upravljaše Crkvom Božjom. Prvi je uveo antifonski način pojanja u Crkvi, pojanje u dve pevnice (kada na jednoj strani pojanje prestane, na drugoj počinje). Takav način pojanja otkrio se Svetom Ignjatiju među anđelima na nebesima.
Postradao je za Gospoda svoga, Isusa Hrista, zato što ne htede, na zahtev cara Trajana, da se odrekne svoje vere i prinese žrtvu idolima. Zbog toga, car naredi da ga okuju i bace lavovima u arenu, a oni ga rastrgoše i izjedoše. Tako je ostalo samo srce njegovo i par kostiju. U tim najstrašnijim mukama, sve njegove misli i molitve bile su upućene Gospodu, da zveri budu grob njegovom telu i da ga niko ne spreči u toj smrti. Molitva mu je bila uslišena. Lavovi ga rastrgoše 103 godine u rimskoj areni.
Javljao se nekoliko puta iz onog sveta, čineći mnoga čudesa i pomažući svakome ko ga prizva u pomoć.
Iz Ohridskog prologa
Sveštenomučenik Ignjatije Bogonosac. Bogonoscem nazvan je ovaj sveti muž zato što je stalno u srcu i na jeziku nosio ime Boga živoga. A još, po predanju, nazvan je on Bogonoscem i zato što je bio uzet rukama Boga vaploćenog Isusa Hrista. U one dane kada Gospod učaše učenike svoje smernosti, uze jedno dete i stavivši ga među njih, reče im: „Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom“ (Mt 18, 4).
Kada car Trajan prolažaše kroz Antiohiju idući u rat protiv Persijanaca, doznade za Ignjatija, prizva ga k sebi i poče savetovati, da prinese žrtvu idolima, pa će mu on dati zvanje senatora. Kako uzaludni ostaše i saveti i pretnje careve, Ignjatije sveti bi okovan u gvožđe i u pratnji deset nemilosrdnih vojnika poslat u Rim, da bude bačen pred zverove. Ignjatije se radovaše stradanju za Gospoda svoga i samo se moljaše Bogu, da zverovi budu grob njegovom telu, i da ga niko ne spreči u toj smrti.
Posle dugog i teškog putovanja iz Azije preko Trakije, Makedonije i Epira, Ignjatije prispe u Rim, gde bi bačen pred lavove u cirkusu. Lavovi ga rastrgoše i izedoše, ostavivši samo nekoliko većih kostiju i srce. Postrada ovaj slavni ljubitelj Gospoda Hrista 106. godine u Rimu za vreme hristobornog cara Trajana. Javljao se više puta iz onoga sveta i činio čudesa pomažući sve do danas svakome ko ga priziva u pomoć.
