U Srbiji će se, narednih nekoliko nedelja, osim o tragediji koja se desila u Novom Sadu, pričati i o seriji „Sablja“. Proteklog vikenda videli smo dve sasvim solidne epizode, a priča o „najvećoj policijskoj akciji na Balkanu“ tek je počela. Ako je suditi po do sad viđenom materijalu, pred nama je zanimljiv triler koji će nas vezati za male ekrane.
Ozloglašena SDB
Ono što je, možda, kod većine gledalaca prošlo nezapaženo, jeste tekst na samom početku druge epizode, koji govori o navodnoj sprezi kriminala i Državne bezbednosti. Naravno, reč je o vremenu koje se vezuje za Miloševića i kratak period nakon njegovog svrgavanja.
Čuvena i „ozloglašena“ SDB (aktuelna BIA) po ko zna koji put je okarakterisana kao nekakva mafijaška organizacija, bez obzira na definiciju same Službe, na njenu suštinu, odnosno, svrhu i na ono čime se ljudi iz DB-a bave – a to je, pre svega, očuvanje i zaštita državnog poretka, kao i briga o bezbednosti građana Srbije.
Ipak, glavna „krivica“ Službe i njenih pripadnika je što je 90-ih godina, u ratnim okolnostima, branila interese srpskog naroda. S’ aspekta zdravog razuma, ovo je logično i jedino ispravno, iako društvo iz NVO sektora (kao i svi cinici drugosrbijanske provenijencije) verovatno misli da je naša SDB trebalo da radi za interese Hrvata u RSK, terorista OVK na Kosmetu, te pripadnika NATO alijanse, godine 1999.
Đinđićev poslednji intervju
Zanimljivo je kako se nigde ne spominje poslednji intervju dr Zorana Đinđića, kojim je, po svoj prilici, sam sebi potpisao smrtnu presudu. Premijer je tada pričao o bahatosti službenika američke ambasade, koji su se ponašali prema njemu kao prema sebi podređenom činovniku.
Pričao je premijer i o pritiscima engleskih i američkih diplomata na našu zemlju zbog Kosova i Metohije, a pomenuo je i status Republike Srpske i njeno eventualno odvajanje od BiH i pripajanje Srbiji.
Nigde se ne spominje ni da je, na dan atentata, u zemlju ušlo 11 stranih državljana, koji su istog dana nestali bez traga. Priča Milana Veruovića, Đinđićevog telohranitelja, koji je i sam bio teško ranjen, prošla je bez ikakve reakcije zvaničnih medija. Ipak, Veruović je svoje viđenje događaja čiji je neposredni svedok izneo u knjizi „Treći metak“.
Geopolitička previranja
Bilo je to vreme velikih geopolitičkih previranja, kako u svetu, tako i na Balkanu. Vreme kada je neo-liberalni kapitalizam konačno pobedio i počeo da pokazuje pravo lice. Srbija je samo jedna u nizu kolonizovanih zemalja od koje se, malo po malo, otimaju fabrike, prirodni resursi, rudnici, plodno zemljište, izvori pijaće vode…
Za naše resurse i infrastrukturu bilo je zainteresovano nekoliko zapadnih sila. Neki izvori kažu da je železara „Sartid“ bila predmet spora i sukoba između Engleske i Nemačke. Premijer je, navodno, kao nemački đak, „Sartid“ obećao svojim mentorima. Engleze je to prilično razljutilo…
„Istina“
Osim zbog novca, koji je oduvek bio motiv za mnoga dela i nedela, pa i za proizvodnju filmova i TV serija, jedan od razloga zbog kog je snimljena serija „Sablja“ jeste da se „zacementira“ zvanična verzija vezana za ubistvo premijera. Narod bi trebalo da poveruje u priču da su nekakvi razbojnici bili sposobni za takav (zlo)čin. A kada se istorijski događaj ekranizuje, postane deo kolektivne svesti.
„Istina“ koju plasiraju pokretne slike postane opšte prihvaćen narativ koji se više ne dovodi u pitanje. Ukoliko neko i posumnja u zvaničnu verziju, biva ismejan, okarakterisan kao „teoretičar zavere“, a njegovo mišljenje u startu je odbačeno poput „ravnozemljaških“ nebuloza…
Mnogi državnici koji su se opirali kolonizaciji, medijski su demonizovani i(li) likvidirani. Na nama je da odaberemo u šta ćemo da verujemo kada je u pitanju atentat koji je prethodio policijskoj akciji „sablja“.
Da li je dr Zoran Đinđić bio žrtva sukoba stranih sila u njihovoj borbi za parče kolača? Da li je stradao onda kada je otvoreno pokušao da se zauzme za interese svoje zemlje i naroda? Ili je, možda, nekakva banda, sastavljena mahom od polupismenih ljudi, narko dilera, otmičara i onih koji su se bavili krađom automobila, pomislila da će da opstane i ostane „najmoćnija kriminalna organizacija“ u državi ako ubiju njenog premijera?
Ukoliko je ovo poslednje istina, ovi razbojnici su ispali nečiji „korisni idioti“, s idejom da posluže kao jedini krivci u mnogo, mnogo većoj priči, koja, po svoj prilici, nikada neće biti otkrivena široj javnosti.
Piše: Bogdan Bogdanović
