U slučaju ateroskleroze primena „metalne mrežice” je najefikasnija kod pojedinačnih suženja arterije, dok se difuzna suženja na više srčanih arterija najpre leče bajpas hirurgijom. Prva minimalno invazivna procedura na arterijama srca, bez otvaranja grudnog koša i bez hirurškog reza, urađena je u Cirihu, 16. septembra 1977. godine. Kod bolesnika koji je imao 38 godina, koliko je imao i lekar koji je proceduru izveo, tesno suženje arterije na srcu prošireno je naduvavanjem balona prečnika nekoliko milimetara unutar sužene arterije, što je dovelo do ponovnog uspostavljanja normalnog protoka krvi ka srčanom mišiću. Kao odgovor na visok procenat ponovnog suženja na mestu primene balona, u kasnim osamdesetim godinama prošlog veka u praksu su uvedeni stentovi. Ove metalne mrežice, debljine oko desetog dela milimetra, utiskuju se u zid krvnog suda, i time omogućavaju stabilan protok krvi u dužem vremenskom periodu.
Kako ističe dr Dejan Milašinović, interventni kardiolog, najbolji opis efekata implantacije stenta dao je sam prvi pacijent, u neposrednom razgovoru 2017. godine, tokom svečanosti povodom obeležavanja 40 godina od prve procedure. Naime, njegovu motivaciju da bude prvi pacijent na svetu opisao je iz dva dela. Da se smanje bolovi u grudima koje je osećao svakodnevno, šetajući po brdovitim predelima okoline Ciriha, i da izbegne rizike velike operacije sa otvaranjem grudnog koša.
Pored mogućnosti da smanji simptome angine pektoris (najčešće bol u grudima ili nedostatak vazduha i zamaranje), primena stenta kod bolesnika sa srčanim udarom dovodi do smanjenja stope smrtnosti. Za 15.000–20.000 bolesnika sa srčanim udarom godišnje u Srbiji stent, dakle, zaista može da znači život.
– I dok implantacija stenta i dalje predstavlja zlatni standard u lečenju srčanog udara, u poslednjih 15 godina značajno je promenjeno razumevanje uzroka i lečenje angine pektoris. Naime, nema svaki bolesnik sa bolom u grudima tesno suženje na terenu ateroskleroze srčanih arterija. Grčenje (spazam) i/ili poremećaj u funkciji mikrocirkulacije predstavljaju oblike oboljenja srčanih arterija koji se leče lekovima, a ne implantacijom stenta. U slučaju ateroskleroze, implantacija stenta najefikasnija je kod jasno ograničenih, pojedinačnih suženja, dok se difuzna suženja, na više srčanih arterija, najpre leče bajpas hirurgijom.
Ukupno gledano, interventni kardiolog nakon urađene koronarografije, dakle snimanja srčanih arterija, ima veliku odgovornost da odabere jedan od tri moguća modaliteta lečenja: perkutanu intervenciju sa implantacijom stenta ili balon dilatacijom, bajpas hirurgiju ili samo lečenje lekovima – pojašnjava dr Milašinović.
Pored poznatih alergija na pojedine metale u sastavu stenta, najveće ograničenje perkutane intervencije predstavlja potreba za lekovima koji povećavaju stope krvarenja. Kod onih bolesnika koji se već nalaze pod povišenim rizikom od krvarenja, potrebno je pažljivo proceniti da li zaista postoji indikacija za implantaciju stenta. Nove tehnologije koje uključuju „balone” obložene lekovima i bioresorptivne stentove koji sa vremenom nestaju iz zida krvnog suda, predstavljaju moguće alternative implantaciji metalnog stenta.
– Skorašnji podaci iz Velike Britanije ukazuju na mogućnost otpusta iz bolnice istog dana, dakle samo nekoliko sati nakon implantacije stenta, za većinu bolesnika bez proceduralnih komplikacija. U Srbiji se bolesnici najčešće otpuštaju kući sledećeg dana. Podaci iz dve studije objavljene u prethodnih pet godina pokazali su da i do 30 odsto bolesnika i dalje može da ima simptome angine pektoris uprkos uspešnoj implantaciji stenta prema vizuelnim parametrima na koronarografiji. Moderni pristup implantaciji stenta podrazumeva upotrebu dodatnih parametara, iz domena invazivnog praćenja aterosklerotskog procesa, na primer ultrazvučnim ispitivanjem unutrašnjosti srčane arterije, i razumevanja fiziologije kroz procenu uticaja pojedinačnog suženja na ukupni protok krvi kroz srčanu arteriju) – ističe dr Milašinović.
Naš sagovornik dodaje da pomenuti moderni pristup perkutanim intervencijama na srcu ujedno predstavlja i najefikasniji oblik prevencije neželjenih događaja. Ovaj pristup baziran je na dokazima koji su prikupljeni u poslednjih 10–15 godina i podrazumeva preciznije razumevanje uloge stenta u spektru lečenja oboljenja srčanih arterija.
– Najvažnija procena odnosi se na pitanje kada stent pomaže, a kada ne. U ovom drugom slučaju na raspolaganju nam stoji ciljano lečenje lekovima, primena alternativnih tehnologija, kao što su baloni obloženim lekom i bajpas hirurgija – zaključio je dr Milašinović.
