Kada je počela pandemija virusa korona 2020. godine, grupa građana, sada već udruženje, pokrenula je akciju „Solidarna kuhinja“. Volonteri podeljeni u tri grupe, tri dana nedeljno, već četiri godine, obezbeđuju hranu za one kojima je najpotrebnija.
Stanjem u društvu najviše su pogođeni beskućnici, ljudi koji su ostali bez posla koji izdržavaju višečlane porodice, samohrani roditelji, sakupljači sekundarnih sirovina i oni čine najveći deo onih kojima se obroci dele.
Od aprila 2020. godine, pa sve do sada, svake srede, subote i nedelje u 16 časova kod Vukovog spomenika, volonteri Udruženja Solidarna kuhinja dele besplatne obroke onima kojima su najpotrebniji. Nijedan od termina, već četiri godine, nisu izostavili.
„Nijedan dan od tada nismo preskočili. Delimo oko 200 obroka dnevno- nekad više nekad manje“, rekao je član udruženja Solidarna kuhinja Aleksandar Vračarić za Novu ekonomiju.
U akciji kuvanja obroka učestvuje oko čak 300 volontera koji su podeljeni na vozače, kuvare i terence. Kuvari spremaju hranu kod svojih kuća, vozači je dovoze do lokacije, dok terenci dele obroke građanima.
Sastojke koji su potrebni za obroke dobavljaju isključivo putem donacija pojedinaca, a Vračarić naglašava da Udruženje ne sarađuje sa državnim institucijama, ne prijavljuje se za projekte, niti uzima novac od korporacija.
Ima li dovoljno obroka?
Među onima koji su pokrenuli Solidarnu kuhinju su ljudi koji su već duže vreme radili sa beskućnicima, ljudima nižeg materijalnog statusa i slično, i pružali im neku vrstu podrške.
Na pitanje da li je količina obroka koju spremaju dovoljna, Vračarić je odgovorio odrično, jer ima mnogo više ljudi kojima je ovakva vrsta pomoći potrebna.
„Postoji mnogo više ljudi kojima je ovakva pomoć potrebna. Međutim, dolazak na naš pult donosi neku stigmu pa ljudi i zbog nje ne dolaze kako ih neko ne bi video“, rekao je on.
Na mesečnom nivou, za spremanje obroka je potrebno od 2.000 do 4.000 evra, a ponekad i malo više – jer udruženje neretko napravi i akciju kada zajedno sa korisnicima Solidarne kuhinje kuvaju hranu i druže se.
„Povremeno delimo i higijenske pakete. Skoro je bio požar na Bežanijskoj kosi, pa smo pomogli porodici koja se našla u toj situaciji, tako da nekim mesecima imamo malo više izdataka“, rekao je Vračarić.
Oko 500 volontera prošlo akciju
Od početka pa sve do sada je oko 500 volontera prošlo kroz ovu akciju. Kada su počeli, bilo im je bitno da volonteri budu zamenljivi, odnosno da u svakom trenutku akcije, ukoliko neko napusti organizaciju na neko vreme, drugi može da preuzme njegovu ulogu.
Druga stvar koja je bila bitna članovima Solidarne kuhinje je da svako može da učestvuje onoliko koliko je u mogućnosti i ima dovoljno vremena za sve.
Tako postoje oni koji jednom u dva ili tri meseca kuvaju, a ima i onih koji to rade češće. Rad se svakako deli na relativno sitne segmente.
„Ljudi se javljaju, a na nedeljnom nivou ova akcija iziskuje dosta posla. Mi pored dosta poteškoća uspevamo da radimo. Da nam je neko na početku rekao da će biti ovako, ne bismo verovali, deluje mnogo bolje nego što smo zamišljali kada smo počeli sa radom“, rekao je Vračarić.
Oni planiraju da nastave sa svojim radom i u narednom periodu, ono što ih drži jeste upravo solidarnost, upravo zbog toga njihov slogan i jeste „Solidarnost a ne milostinja“.
