Када је почела пандемија вируса корона 2020. године, група грађана, сада већ удружење, покренула је акцију „Солидарна кухиња“. Волонтери подељени у три групе, три дана недељно, већ четири године, обезбеђују храну за оне којима је најпотребнија.
Стањем у друштву највише су погођени бескућници, људи који су остали без посла који издржавају вишечлане породице, самохрани родитељи, сакупљачи секундарних сировина и они чине највећи део оних којима се оброци деле.
Од априла 2020. године, па све до сада, сваке среде, суботе и недеље у 16 часова код Вуковог споменика, волонтери Удружења Солидарна кухиња деле бесплатне оброке онима којима су најпотребнији. Ниједан од термина, већ четири године, нису изоставили.
„Ниједан дан од тада нисмо прескочили. Делимо око 200 оброка дневно- некад више некад мање“, рекао је члан удружења Солидарна кухиња Александар Врачарић за Нову економију.
У акцији кувања оброка учествује око чак 300 волонтера који су подељени на возаче, куваре и теренце. Кувари спремају храну код својих кућа, возачи је довозе до локације, док теренци деле оброке грађанима.
Састојке који су потребни за оброке добављају искључиво путем донација појединаца, а Врачарић наглашава да Удружење не сарађује са државним институцијама, не пријављује се за пројекте, нити узима новац од корпорација.
Има ли довољно оброка?
Међу онима који су покренули Солидарну кухињу су људи који су већ дуже време радили са бескућницима, људима нижег материјалног статуса и слично, и пружали им неку врсту подршке.
На питање да ли је количина оброка коју спремају довољна, Врачарић је одговорио одрично, јер има много више људи којима је оваква врста помоћи потребна.
„Постоји много више људи којима је оваква помоћ потребна. Међутим, долазак на наш пулт доноси неку стигму па људи и због ње не долазе како их неко не би видео“, рекао је он.
На месечном нивоу, за спремање оброка је потребно од 2.000 до 4.000 евра, а понекад и мало више – јер удружење неретко направи и акцију када заједно са корисницима Солидарне кухиње кувају храну и друже се.
„Повремено делимо и хигијенске пакете. Скоро је био пожар на Бежанијској коси, па смо помогли породици која се нашла у тој ситуацији, тако да неким месецима имамо мало више издатака“, рекао је Врачарић.
Око 500 волонтера прошло акцију
Од почетка па све до сада је око 500 волонтера прошло кроз ову акцију. Када су почели, било им је битно да волонтери буду заменљиви, односно да у сваком тренутку акције, уколико неко напусти организацију на неко време, други може да преузме његову улогу.
Друга ствар која је била битна члановима Солидарне кухиње је да свако може да учествује онолико колико је у могућности и има довољно времена за све.
Тако постоје они који једном у два или три месеца кувају, а има и оних који то раде чешће. Рад се свакако дели на релативно ситне сегменте.
„Људи се јављају, а на недељном нивоу ова акција изискује доста посла. Ми поред доста потешкоћа успевамо да радимо. Да нам је неко на почетку рекао да ће бити овако, не бисмо веровали, делује много боље него што смо замишљали када смо почели са радом“, рекао је Врачарић.
Они планирају да наставе са својим радом и у наредном периоду, оно што их држи јесте управо солидарност, управо због тога њихов слоган и јесте „Солидарност а не милостиња“.
