Agencija Standard & Pur (S&P) dodelila je za sada najniži investicioni rang kada je u pitanju kreditni investicioni rejting. Time je Srbija zvanično izašla iz neinvesticionog nivoa. To bi trebalo da olakša priliv dodatnih investicija i umanji troškove zaduživanja, saopštila je agencija kasno u petak.
Još dve agencije treba da ocene Srbiju dovoljno da pređe u investicioni rejting – Fič kod kojih treba da zemlja napreduje jedan razred, a kod Mudisa dva razreda koja vode do višeg nivoa.
“Nadogradnja odražava poboljšanu ekonomsku otpornost Srbije na šokove zbog jakog makroekonomskog upravljanja, za koje očekujemo da će opstati u narednim godinama. U poređenju sa pre pandemije, realni BDP Srbije je povećan za 18 procenata. Devizne rezerve su udvostručene. A bruto dug opšte vlade opao je na umerenih 48,4 procenta BDP-a. Verujemo da otporna domaća potražnja, akumulirani fiskalni i spoljni baferi i oprezne fiskalne i monetarne politike zasnovane na aranžmanima sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) treba da dozvole Srbiji da obuzda tekuću slabost evrozone i izdrži moguće buduće šokove,” navodi agencija S&P.
Prognoza rasta
Takođe, revidirana je i prognoza rasta na 3,9 procenata za ovu godinu, sa 3,3 procenta u ranijoj projekciji. Razlog je visoka potrošnja i investicije u Ekspo 2027. Ocene o Srbiji su podržane snažnim rastom zemlje i izgledima za priliv stranih direktnih investicija (SDI), umerenim javnim dugom i kredibilnim okvirom makroekonomske politike.
Ocene su ograničene zbog relativno slabog institucionalnog okvira zemlje, relativno niskog BDP-a po glavi stanovnika, još uvek visokoj poziciji neto spoljnih obaveza i visokoj evroizaciji privrede.
Rejting bi mogao biti smanjen ako dođe do usporavanja privrede u ključnim trgovinskim partnerima Srbije u EU, potencijalnih šokova u snabdevanju energijom ili pojačanih geopolitičkih tenzija koje podrivaju rast zemlje i vrše pritisak na njenu fiskalnu i platnobilansnu poziciju.
Prema očekivanjima agencije, neto izvoz će nastaviti da otežava rast. Prvenstveno zbog rasta uvoza koji je povezan sa ubrzanim investicionim ciklusom Srbije.
Očekuje se da Srbija ostvari realni rast BDP-a od četiri procenta, u proseku posle 2024. godine zahvaljujući snazi domaće potražnje, oporavku rasta ključnih trgovinskih partnera i zdravoj makroekonomskoj politici.
Međutim, “ranivosti i dalje mogu nastati zbog spoljnih faktora, na primer moguće dugotrajne ekonomske slabosti u EU, posebno Nemačkoj i Italiji, koje apsorbuju oko 65 procenata izvoza Srbije”.
Drugi rizik proističe iz velike zavisnosti Srbije od ruskog gasa, koji je u opadanju, kažu iz S&P.
Inflacija zbog suše
I dok inflacija pada, nedavni podaci ukazuju na rastuće troškove usluga, industrijskih dobara i prerađene hrane. To doprinosi izvesnom inflatornom zamahu, pokazuju podaci agencije.
“Pored toga, bazna inflacija raste, što ukazuje na uporna povećanja cena. Predviđamo dodatno uzlazno kretanje ukupne inflacije. Posebno pošto je verovatno da će nedavna suša povećati troškove hrane. Shodno tome, očekujemo da će ukupna inflacija u proseku iznositi 4,6 procenata ove godine,” kažu ekonomisti S&P. Dodaju da očekuju da će NBS nastaviti oprezno da smanjuje kamatne stope.
Očekuje se da rezerve ostaju relativno stabilne, podržane kontinuiranim neto prilivom SDI. Međutim, rizici i dalje postoje, “posebno zbog globalnih ekonomskih uslova koji bi mogli uticati na priliv SDI i trgovinu”.
Iz agencije ipak očekuju veće fiskalne deficite zbog značajnih ulaganja vlade u vezi sa Ekspo 2027 i druge kapitalne izdatke. Srbija izdvaja oko 17,8 milijardi evra, otprilike 25 procenata BDP-a, za ovaj projekat u narednih nekoliko godina, što je podstaklo privremeno zamrzavanje fiskalnih pravila.
Kako navodi S&P, ova sredstva će prvenstveno podržati razvoj infrastrukture. Uključujući transport i energiju, kao što su gasne i toplotne mreže.
“Kao rezultat, očekujemo fiskalne deficite na prosečno 2,4 procenta BDP-a od 2025. do 2027. Vlada raspravlja i o novom nacrtu fiskalne strategije, koja će osim veće potrošnje na infrastrukturu odražavati i potrošnju na odbranu, kao što je kupovina 12 borbenih aviona od Francuske od 2,7 milijardi evra. Uprkos ovim pritiscima, očekujemo da će konzervativno fiskalno upravljanje i snažan rast nominalnog BDP-a zadržati državni dug,” stoji u obrazloženju kreditnog rejtinga.
Centralizacija vlasti
Agencija navodi i da je MMF odobrio ažurirani srednjoročni fiskalni put.
Proces pridruživanja Srbije EU ostaće spor i izazovan. U velikoj meri zavisi od poboljšanja odnosa sa tzv. Kosovom i spremnosti Srbije da se usaglasi sa sankcijama EU protiv Rusije. Ovi jedinstveni faktori mogli bi dodatno da zakomplikuju put Srbije ka EU integracijama, navode iz S&P.
Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2023. godine vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) koalicija ostvarila je snažnu pobedu. Novoformrana vlada je zadržala kontinuitet politike, fokusirajući se na reforme zasnovane na tekućem programu sa MMF-om.
“Ipak, sve veća centralizacija donošenja odluka u vladi koja se desila u proteklih nekoliko godina mogla bi potkopati dugoročnu predvidljivost politike. Ova sve veća koncentracija moći unutar vlade mogla bi predstavljati rizik za poverenje investitora. Mogla bi se smanjiti transparentnost i stvarati neizvesnost u pogledu stabilnosti i doslednosti reformi u godinama koje su pred nama,” stoji u izveštaju S&P za Srbiju.
