Rumunija ima samo dva prijatelja, Crno more i Srbe – tako kaže stara rumunska izreka. Ali da li bi i Srbi isto mogli da kažu za Rumune?
Incident na fudbalskoj utakmici između reprezentacija Rumunije i tzv. Kosova, koja je na kratko prekinuta nakon što su rumunski navijači počeli da skandiraju „Srbija, Srbija“ i „Kosovo je Srbija„, zbog čega su kosovski fudbaleri napustili teren, privukao je dosta pažnje u domaćim i svetskim medijima.
Iako se fudbalski savez Rumunije u šturom saopštenju izdatom nakon utakmice ogradio od dela navijača koji su, kako oni tvrde, ostalim gledaocima „uskratili fudbalsku predstavu koju su želeli“, pozitivne reakcije rumunskih navijača na društvenim mrežama poslale su drugačiju sliku.
Da potez rumunskih navijača nije ništa novo dokazuje činjenica da smo slične mogli da vidimo i u junu, kada su reprezentacije Rumunije i „Kosova“ igrale prvi meč na stadionu u Prištini. Rumunski navijači su i tada skandirali „Kosovo je Srbija“, zbog čega ih je napala policija i izbacila sa stadiona.
Nije tajna da su odnosi Rumunije i Srbije tradicionalno dobri – reč je o dve pravoslavne nacije koje dele viševekovnu zajedničku istoriju. Ipak, manje je poznato koliko su te veze zapravo duboke, kao i da Rumuni Srbe smatraju svojim najboljim komšijama.
Kratak pregled istorije srpsko-rumunskih odnosa pokazuje da bi Srbi isto to mogli da kažu i za Rumune.
Bratski odnos star više vekova
Istorije dva naroda, Srba i Rumuna, toliko su bliske i isprepletane da je ponekad teško reći gde počinje rumunska i gde počinje srpska istorija, to se naročito može reći kada se istražuje period od 16. do 19. veka. Sa padom srpskih zemalja pod tursku vlast, srpske izbeglice su se zadržavale na tlu tadašnje Vlaške i Rumunije. Naročito su Banat i Erdelj, odnosno Transilvanija, bili naseljeni Srbima, dok su i Rumuni prelazili Dunav i dolazili Srbiju, kaže za RT Balkan istoričar Miloš Ković.
Veze su možda i najbliže u oblasti duhovne kulture, dodaje on. Pošto je reč o dva pravoslavna naroda, sa prostora današnje Rumunije potiču i neki od velikana srpske istorije tog perioda, od kojih je svakako najpoznatiji Dositej Obradović, koji je rođen u selu Čakovo, nedaleko od Temišvara, 1739. godine.
Ković navodi i da su dva naroda braća po oružju. „I Srbi i Rumuni su bili podeljeni između Austrije i Turske, oslobađali su se u isto vreme uz pomoć Ruskog carstva, autonomiju i nezavisnost su stekli u isto vreme. U svim sukobima od početka 19. veka do Prvog svetskog rata Srbi i Rumuni su bili na istoj strani“, naglašava on.
Srbe i Rumune povezuju i porodične veze njihovih vladarskih dinastija. Prvi srpski novovekovni kralj Milan Obrenović rođen je u gradu Marašeštiju, u današnjoj istočnoj Rumuniji, a majka mu je bila moldavsko-rumunska plemkinja Elena Marija Katardži. I Milanova supruga Natalija bila je moldavsko-rumunskog i ruskog porekla i dolazila je iz moldavske plemićke dinastije Keško.
„Odnosi su bili bliski i za vreme kraljevine SHS, a kralj Aleksandar je bio oženjen rumunskom princezom Marijom. Dinastičke veze su postojale i ranije, pošto su i Obrenovići i Karađorđevići su imali posede u Vlaškoj“, naglašava Ković.
Za vreme Drugog svetskog rata, Rumunija je bila članica Trojnog pakta i dopustila je drugim članicama tog saveza da koriste njenu teritoriju za invaziju na Jugoslaviju. Ipak, njene trupe nisu učestvovale u tom napadu, a za razliku od drugih jugoslovenskih suseda poput Mađarske, Bugarske i Italije, Rumunija nije okupirala nijedan deo jugoslovenske teritorije.
Odnosi Rumunije i Jugoslavije bili su dobri i u doba komunizma, a u tom periodu proveden je i najveći zajednički infrastrukturni projekat dve zemlje – izgradnja hidroelektrane Đerdap.
Srbija i Rumunija danas – prijatelji i pored neslaganja
Nakon pada komunizma, sudbine Srba i Rumuna donekle su se razdvojile. Dok se Jugoslavija raspala u seriji krvavih ratova, Rumunija se okrenula evroatlantskim integracijama – punopravna članica NATO-a je postala 2004, a Evropske unije 2007. godine.
Ipak, nakon što je „Kosovo“ u februaru 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije, Rumunija je bila jedna od retkih zemalja članica tih organizacija koja je odbila da prizna tu lažnu državu. Bukurešt svoj stav nije promenio do danas, i pored nesumnjivih pritisaka koji su dolazili iz Brisela i Vašingtona.
„Danas je Rumunija članica NATO pakta, što povlači sa sobom obaveze kao što je primanje i raspoređivanje stranih trupa na svojoj teritoriji, kao i okretanje protiv Rusije. To je odvaja od Srbije, ali je važno naglasiti da ona ne priznaje nezavisnost Kosova, čime značajno pomaže Srbiji da očuva svoj teritorijalni integritet“, naglašava Miloš Ković.
Odbijanje Rumunije da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“ najčešće se, pored tradicionalnih veza sa Srbijom, objašnjava i željom Bukurešta da sačuva sopstveni teritorijalni integritet od potencijalnih separatističkih pretnji, pre svega kada je reč o Transilvanijskim Mađarima (Sekeljima) koji žive u centralnoj Rumuniji, u oblasti poznatoj i kao „Zemlja Sekelja“ (mađ. Székelyföld).
Oko odluke da se ne prizna nezavisnost „Kosova“ u rumunskoj političkoj eliti postoji širok konsenzus – kada se 18. februara 2008. godine o tom pitanju glasalo u rumunskom parlamentu, „protiv“ je bilo čak 357 poslanika, dok je „za“ glasalo tek njih 27, svi iz redova partija mađarske nacionalne manjine. Priznanju kosovske nezavisnosti usprotivili su i tadašnji predsednik Rumunije Trajan Basesku, kao i premijer Kalin Popesku-Taričeanu.
Da je stav Bukurešta principijelan i da se nije promenio ni nakon 15 godina pokazalo je glasanje o prijemu „Kosova“ u Savet Evrope u aprilu ove godine, kada je Rumunija bila jedna od sedam zemalja koje su se tome otvoreno usprotivile. Važno je naglasiti da su tom prilikom neke zemlje koje ne priznaju nezavisnost „Kosova“, poput Bosne i Hercegovine, Grčke, Slovačke i Ukrajine, ostale uzdržane i nisu pružile otvorenu podršku Srbiji.
„Rumunija ne priznaje secesiju ‘Kosova’ vođena svojim interesima, kao i potrebom da sačuva svoju celovitost. Vidimo da se u novije vreme vidi i posezanje za Besarabijom (današnjom Moldavijom). Tako da kada je reč o odbrani svog teritorijalnog integriteta, Rumunija će imati podršku Srbije. Ipak, kada je u reč o posezanje za Besarabijom, to je već jedno daleko komplikovanije pitanje“, kaže Miloš Ković.
Srbija i Rumunija – jedine „dobre komšije“ na Balkanu
Na tradicionalno turbulentnom Balkanskom poluostrvu nije lako naći dve zemlje koje se nikada nisu našle na suprotnim stranama u nekom sukobu. Ipak, to je slučaj sa Srbijom i Rumunijom, koje nikada nisu ratovale jedna protiv druge.
„Važno je reći da Rumunija nikada nije ratovala protiv Srbije, ali je u drugom svetskom ratu dopustila nacistima da sprovedu invaziju sa svoje teritorije, kao što su otvorili svoje nebo NATO avionima za vreme agresije na SRJ 1999. godine. Ipak, kada se poredi sa drugim susedima, između Rumuna i Srba postoje tradicionalno dobri odnosi“, naglašava Ković.
Ipak, prijateljski odnosi Rumunskog i Srpskog naroda mogli su da se vide i tokom NATO agresije, čak i ako je prozapadna vlada (makar nominalno) podržala operacije severnoatlantskog saveza.
Značajan deo populacije i neke političke partije, uključujući i u tom trenutku vodeću Partiju socijalne demokratije, protivio se bombardovanju, a rumunski parlament je usvojio deklaraciju koja poziva na mirno rešenje sukoba i poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije i Jugoslavije. Nakon okončanja bombardovanja i usvajanja Rezolucije 1244, Rumunija je preuzela aktivnu ulogu u međunarodnim misijama na južnoj srpskoj pokrajini, pre svega kada je reč o zaštiti kosovsko-metohijskih Srba.
Kao što se može videti, prijateljski odnosi između Rumuna i Srbija imaju izuzetno dugu istoriju, a i pored svih turbulencija opstaju i danas. U Rumuniji je vremenom nastala i jedna izreka koja to opisuje na možda i najslikovitiji način: „Rumunija ima samo dvoje dobrih komšija – Srbiju i Crno more„. Na to se svojevremeno osvrnuo i Ivica Dačić, kada je u svojstvu premijera Srbije posetio Rumuniju 2013. godine. „Nažalost, mi nemamo more, ali umesto toga imamo Rumuniju. Nadam se da će naše prijateljstvo biti ključ stabilnosti na Balkanu„, rekao je on tom prilikom.
Ipak, stiče se utisak da bi, iako su odnosi Beograda i Bukurešta tradicionalno dobri, saradnja ipak mogla biti još dublja i sveobuhvatnija. Trgovinska razmena između Srbije i Rumunije u prvih sedam meseci ove godine iznosila je oko 1,7 milijardi evra – što je pozamašna svota, ali i dalje manja od trgovine sa drugim srpskim susedima, poput Mađarske i Bosne i Hercegovine. Srbija i Rumunija su, zajedno sa Bugarskom i Grčkom, 2015. godine pokrenule format Krajovske grupe – koji, nažalost, ipak nije zaživeo i poslednjih godina je pao u zaborav.
Mnogi u Srbiji, nažalost, i dalje nisu dovoljno upoznati u bliske istorijske veze srpskog i rumunskog naroda, a Rumunija je i dalje najpoznatija kao zemlja grofa Drakule i turističkih izleta u Temišvar. Ipak, fudbalski navijači su tu da nas s vremena na vreme podsete na to da će Srbi u Rumunima uvek imati pouzdanog prijatelja.
rt.rs, Aleksa Paunović
