Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 21. juna 2021. godine usvojila Rezoluciju br. 2381, naslovljenu „Da li političari treba da budu krivično gonjeni zbog izjava datih u vršenju njihovog mandata?“. Određeni delovi ove rezolucije se odnose isključivo na Španiju. Naime, priznajući da je Španija demokratska država u kojoj postoji „kultura slobodne i otvorene rasprave“, dok prosto iskazivanje separatističkih stavova ne predstavlja osnov za krivično gonjenje, Parlamentarna skupština je pozvala španske vlasti da, između ostalog, izmene krivičnopravne odredbe o pobuni kako se one ne bi mogle tumačiti na način da sprečavaju dekriminalizaciju organizovanja nelegalnog referenduma, uzmu u obzir pomilovanje ili drugi način puštanja iz zatvora osuđenih katalonskih političara i razmotre odustanak od ekstradicionih postupaka protiv katalonskih političara koji žive u inostranstvu (član 10.3 Rezolucije). Može se tvrditi da je na ovaj način Parlamentarna skupšina jasno stala u odbranu katalonske secesionističke politike.
Već dan nakon usvajanje spomenute rezolucije (22. jun 2021.) španska vlada na čelu sa Pedrom Sančezom (Pedro Sánchez) je pomilovala devet katalonskih političara osuđenih na kaznu zatvora, među kojima je bio i Oriol Đunkeras (Oriol Junqueras), potpredsednik „Đeneralitata“ u vreme sprovođenja protivustavnog referenduma i proglašenja nezavisnosti i doskorašnji predsednik Republikanske levice Katalonije (Esquerra Republicana de Catalunya – ECR). Sledeći važan korak u sprovođenju smernica Parlamentarne skupštine je predstavljala reforma Krivičnog zakonika iz decembra 2022. godine, kojom je krivično delo pobune (sedición) eliminisano i zamenjeno težim oblikom izazivanja javnog nereda.
Međutim, okolnosti pogodne za davanje amnestije, svakako najznačajnije i najdalekosežnije odluke koja se tiče odnosa između španskih nacionalnih i katalonskih regionalnih struktura vlasti, su se kristalisale posle parlamentarnih izbora, održanih 23. jula 2023. godine. Formiranje treće po redu Sančezove vlade je zavisilo od podrške sedam poslanika stranke Zajedno za Kataloniju (Junts per Catalunya), čiji je lider nekadašnji predsednik Đeneralitata Karles Puđdemon (Carles Puigdemont). Svestan svog ogromnog ucenjivačkog potencijala, Puđdemon je davanje podrške uslovio ispunjenjem određenih uslova, među kojima je bilo i usvajanje amnestije.
Jasnoće radi, Sud pravde Evropske Unije (CJEU) navodi da institut amnestije „ima za cilj da dovede do prestanka kažnjivosti dela na koja se odnosi, s tom posledicom da krivično delo više neće moći dati povoda krivičnom gonjenju te, ako je osuđujuća presuda već doneta, da će se njeno izvršenje obustaviti“. Zapravo, na taj način se država u određenim situacijama odriče sopstvenog prava na kažnjavanje (ius puniendi).
Posle višemesečnih žučnih rasprava, Kongres poslanika (Congreso de los Diputados), donji dom španskog parlamenta (Cortes Generales), je 30. maja usvojio zakon o amnestiji, odnosno Organski zakon o amnestiji za institucionalnu, političku i društvenu normalizaciju u Kataloniji, kako glasi njegov pun naziv. Navedeni akt je stupio na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku (Boletín Oficial del Estado), 11. juna. Najborbenijim protivnicima ovog zakona su se pokazale opozicione stranke Voks (Vox) i Narodna stranka (Partido Popular – PP). Vredi naglasiti da je u Poslaničkom domu on usvojen podrškom ukupno 177 poslanika, dok je njih 172 glasalo protiv. Iz Narodne stranke (PP) je najavljeno da će autonomne zajednice u kojima je ova partija na vlasti pokrenuti postupak ocene ustavnosti ovog zakona pred Ustavnim sudom Španije.
Procenjuje se da će amnestija obuhvatiti 486 osoba, među kojima je i sam Puđdemon. Zaista, usvajanje i primena ovog zakona imaju potencijal smirivanja tenzija stvorenih katalonskim „procesom“ (Procés) i posledičnim odlučnim odgovorom španske centralne vlasti i olakšavanja ostvarivanja demokratskog suživota, što su svakako bili glavni i osnovni ciljevi njegovog donošenja. Želja za sticanjem nezavisnosti je ostala konstanta i najvažnija karakteristika katalonske politike, bez obzira na razlike koje na ideološkom planu dele političke aktere. Tako formiranje vlasti posle nedavno održanih regionalnih izbora zavisi od podrške separatističke Republikanske levice Katalonije.
Zakonom o amnestiji su obuhvaćeni akti klasifikovani kao krivična dela ili kao dela koja prouzrokuju administrativnu ili računovodstvenu odgovornost, a koji su, pre svega, vezani za organizovanje, sprovođenje i naknadne posledice neustavnog izjašnjavanja katalonskih građana o političkoj budućnosti Katalonije sprovedenog 9. novembra 2014. godine i protivustavnog referenduma o nezavisnosti Katalonije od 1. oktobra 2017. Pri tome, vremenski opseg obuhvaćen amnestijom počinje od 1. novembra 2011. godine, u koje vreme je premijer Španije bio Hose Luis Rodriges Zapatero (José Luis Rodríguez Zapatero), nekadašnji lider Španske socijalističke radničke partije (Partido Socialista Obrero Español – PSOE), a završava se 13. novembra 2023. godine, neposredno pred ponovni izbor Pedra Sančeza za predsednika vlade Španije.
Takođe, zakonom su obuhvaćena i akti koja nisu u neposrednoj vezi sa navedenim izjašnjavanjima katalonskih građana, kao što su ostala dela počinjena sa namerom zahtevanja, promovisanja ili ostvarivanja otcepljenja ili nezavisnosti Katalonije ili akti neposlušnosti, dela protiv javnog reda i mira, napadi na vlasti i javne službenike izvršeni u cilju pružanja podrške takvim ciljevima.
Bez namere ulaženja u rasprave oko (ne)ustavnosti zakona o amnestiji i eventualne odluke Ustavnog suda, buduće posledice njegove primene će pokazati da li je njegov značaj jednak ili uporediv sa Zakonom o amnestiji iz 1977. godine. Naime, zakon donet 1977. je od suštinske važnosti za španski ustavnopravni i politički sistem, budući da je, između ostalog obuhvativši i akte političke prirode izvršene pre 15. decembra 1976. (dan održavanja referenduma o Zakonu o političkoj reformi), pod tim podrazumevajući i krivična dela izvršena od strane predstavnika frankističkog režima i snaga reda, omogućio mirnu tranziciju bez revanšizma i demokratizaciju zemlje, pa i donošenje Ustava 1978. godine, koji je na snazi i danas. S druge strane, ne može se isključiti opasnost nepomirljivog produbljivanja polarizacije unutar španskog društva, posebno uzevši u obzir odlučno protivljenje opozicionih partija i višemesečne dobro posećene proteste protiv amnestije u značajnom broju španskih gradova.
Ivan Jokanović za Kompas info
