Dragutin Dimitrijević Apis rođen je u Beogradu 1876. godine. Za vojni poziv opredelio se sa 17 godina i stupio je u 26. klasu Vojne akademije. Apis je, kako navode, bio duša svoje klase – jak, častoljubiv, dobar drug. Bio je veoma popularan i među mlađim oficirima.
Kapetan Dimitrijević ušao je u legendu sa Majskim prevratom 1903. godine. Pogrešno je označavati ga kao inspiratora i organizatora ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage, jer su organizatori bili stariji, iskusniji političari, kao i njima bliski ljudi iz vojske. Slučaj je hteo da Apis ne učestvuje u ubistvu kraljevskog para Obrenović jer je teško ranjen odmah po ulasku u Dvor.
Kada je 1911. oformljeno tajno udruženje „Ujedinjenje ili smrt”, Apis je prihvatio da sarađuje, ali je naglasio da zbog zauzetosti na njega neće moći mnogo da računaju. Tada je bio načelnik štaba divizije i profesor Strategije.
Apis nije učestvovao u balkanskim ratovima jer se 1912. godine, prilikom misije uspostavljanja kontakata sa albanskim prvacima Isom Boljetincem i Sadikom Ramom, teško razboleo.
Pred Prvi svetski rat bio je šef Obaveštajnog odseka. Tada su započete kontroverze oko njegovog saučesništva u Sarajevskom atentatu. Apis nije planirao atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda, ali je olako odobrio majoru Tankosiću da dozvoli mladobosancima da odu i pokušaju nešto protiv Ferdinanda. Kada je promislio o mogućim posledicama, poslao je starog komitu Đuru Šarca da spreči mladiće u njihovoj nameri. No oni ga tada više nisu slušali i nisu prihvatili njegov savet da odustanu od atentata.
Izgleda da je Apis upozorio srpskog poslanika u Beču Jovana Jovanovića da se nešto sprema u Sarajevu. Želeo je da podstakne austrougarske vlasti na oprez i eventualno spreči dolazak prestolonaslednika na vojne manerve, koji su na Vidovdan 1914. održani na granici sa Srbijom.
Dragutin Dimitrijević Apis bio je žrtva montiranog sudskog procesa koji se odigrao u Solunu 1917. godine. Kada je Malobabić lažno optužen da je izveo pokušaj atentata na regenta Aleksandra i da je austrougarski špijun, Apis je, da bi ga zaštitio i predstavio kao patriotu, napisao „priznanje” u kojem je potvrdio da je on organizator atentata. O tome se, po Apisovoj želji, nije javno raspravljalo na sudu. Presudom vojnog suda svi su osuđeni na smrt i streljani juna 1917. u Solunu. Dragutin Dimitrijević sahranjen je na srpskom vojničkom groblju u Solunu kao NN lice, pod brojem 5027. Pao je kao žrtva sukoba dve frakcije u vojsci i sumnji regenta da mu radi o glavi. U oba suda sedeli su Apisovi zakleti neprijatelji. Četrdesetak godina kasnije, na obnovljenom sudskom procesu u Beogradu 1953, poništene su presude vojnog suda u Solunu i svi osuđenici su rehabilitovani.
Ime generalštabnog pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa ušlo je u legendu predistorije i istorije Prvog svetskog rata. Za neke je bio nesebični patriota, a za druge samo opasni konspirator koji je želeo primat vojske u Srbiji. Reklo bi se, nezaobilazna ličnost globalnih kontroverzi.
Dr Mile Bjelajac
Institut za noviju istroriju
