Драгутин Димитријевић Aпис рођен је у Београду 1876. године. За војни позив определио се са 17 година и ступио је у 26. класу Војне академије. Апис је, како наводе, био душа своје класе – јак, частољубив, добар друг. Био је веома популаран и међу млађим официрима.
Капетан Димитријевић ушао је у легенду са Мајским превратом 1903. године. Погрешно је означавати га као инспиратора и организатора убиства краља Александра и краљице Драге, јер су организатори били старији, искуснији политичари, као и њима блиски људи из војске. Случај је хтео да Апис не учествује у убиству крaљевског пара Обреновић јер је тешко рањен одмах по уласку у Двор.
Када је 1911. оформљено тајно удружење „Уједињење или смрт”, Апис је прихватио да сарађује, али је нагласио да због заузетости на њега неће моћи много да рачунају. Тада је био начелник штаба дивизије и професор Стратегије.
Апис није учествовао у балканским ратовима јер се 1912. године, приликом мисије успостављања контаката са албанским првацима Исом Бољетинцем и Садиком Рамом, тешко разболео.
Пред Први светски рат био је шеф Обавештајног одсека. Тада су започете контроверзе око његовог саучесништва у Сарајевском атентату. Апис није планирао атентат на престолонаследника Франца Фердинанда, али је олако одобрио мајору Танкосићу да дозволи младобосанцима да оду и покушају нешто против Фердинанда. Када је промислио о могућим последицама, послао је старог комиту Ђуру Шарца да спречи младиће у њиховој намери. Но они га тада више нису слушали и нису прихватили његов савет да одустану од атентата.
Изгледа да је Апис упозорио српског посланика у Бечу Јована Јовановића да се нешто спрема у Сарајеву. Желео је да подстакне аустроугарске власти на опрез и евентуално спречи долазак престолонаследника на војне манерве, који су на Видовдан 1914. одржани на граници са Србијом.
Драгутин Димитријевић Апис био је жртва монтираног судског процеса који се одиграо у Солуну 1917. године. Када је Малобабић лажно оптужен да је извео покушај атентата на регента Александра и да је аустроугарски шпијун, Апис је, да би га заштитио и представио као патриоту, написао „признање” у којем је потврдио да је он организатор атентата. О томе се, по Аписовој жељи, није јавно расправљало на суду. Пресудом војног суда сви су осуђени на смрт и стрељани јуна 1917. у Солуну. Драгутин Димитријевић сахрањен је на српском војничком гробљу у Солуну као НН лице, под бројем 5027. Пао је као жртва сукоба две фракције у војсци и сумњи регента да му ради о глави. У оба суда седели су Аписови заклети непријатељи. Четрдесетак година касније, на обновљеном судском процесу у Београду 1953, поништене су пресуде војног суда у Солуну и сви осуђеници су рехабилитовани.
Име генералштабног пуковника Драгутина Димитријевића Аписа ушло је у легенду предисторије и историје Првог светског рата. За неке је био несебични патриота, а за друге само опасни конспиратор који је желео примат војске у Србији. Рекло би се, незаобилазна личност глобалних контроверзи.
Др Миле Бјелајац
Институт за новију истрорију
