Brojna istraživanja pokazuju da visoko prerađena hrana puna sastojaka poput belog brašna, masti, šećera i soli izaziva brojne zdravstvene probleme, ne samo fizičke već i psihičke.
Amerikanci danas više od polovine dnevnih kalorija unose iz ultra-prerađene hrane.
Šta je visoko obrađena hrana?
Ne postoji konsenzus o odgovoru na pitanje šta je tačno ultra-prerađena hrana. Stručnjaci se, međutim, uglavnom slažu da to uključuje, između ostalog, peciva od visoko rafinisanog brašna, brzu hranu koja uključuje prerađeno i dimljeno meso kao što su viršle ili kobasice, zaslađena gazirana pića, kolače i razne grickalice.
Jedan od znakova da je hrana ultra-obrađena je ako njen sastav uključuje supstance koje se inače ne nalaze u kuhinji, kao što su fruktozno-glukozni kukuruzni sirup, hidrogenizovana ulja ili aditivi kao što su veštačke boje, pojačivači ukusa, emulgatori, agensi protiv zgrušavanja. i zgušnjivači.
Prazne kalorije
Nutricionista prof. Dr. Darija Vranešić Bender, direktorka Vitaminoteke, kaže da je ultraprerađena hrana hrana koja je prošla značajnu industrijsku preradu i obično sadrži mnogo aditiva, konzervansa, boja, ukusa i drugih sastojaka.
„Ova vrsta hrane obično ima visok udeo šećera, soli, zasićenih masti i kalorija, a nizak udeo vlakana, vitamina i minerala, odnosno kažemo da ima nisku nutritivnu gustinu. U narodnom rečniku takva hrana se često naziva praznim kalorijama. Bez obzira na preciznost ili nepreciznost definicije, nesumnjivo je da takvu hranu treba u potpunosti izbegavati jer nema koristi za zdravlje “, kaže Vranešić Bender.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da dnevna ishrana bude raznovrsna, što znači da treba da sadrži najmanje pet porcija voća i povrća bogatog mineralima i vitaminima, proteina i celih žitarica bogatih vlaknima.
Istovremeno, treba nastojati da se u ishrani smanji količina namirnica bogatih šećerom i solju i mastima, posebno zasićenih.
Povećan rizik od raka
Jedan sistematski pregled višestrukih studija otkrio je da dostupni dokazi pokazuju doslednu značajnu povezanost između unosa ultra-prerađene hrane i rizika od nekoliko vrsta raka, uključujući rak debelog creva, dojke i pankreasa.
Međunarodna agencija SZO za istraživanje raka (IARC) svrstala je prerađeno meso u istu kategoriju kancerogena kao i pušenje.
Tri bela zla
Opšte je poznato da konzumiranje velikih količina šećera nije dobro za zdravlje. Iz tog razloga, zajedno sa belim brašnom i solju, često se naziva tri bela zla.
Vranešić Bender kaže da prekomerni unos dodatog šećera povećava rizik od gojaznosti, bolesti jetre, dijabetesa tipa 2, povišenih masnoća u krvi, povišenog krvnog pritiska, kardiovaskularnih bolesti, gihta, depresije, raka, Alchajmerove bolesti i starenja ćelija.
„Dodati šećer u ishrani savremenog čoveka najčešće dolazi iz industrijskih, ultra-prerađenih proizvoda kao što su sokovi, deserti, pekarski proizvodi, čokolade, kolači i keksi, a ređe je rezultat upotrebe belog šećera u pićima ili jelima. “ on dodaje.
Šećer se može dobiti iz namirnica poput voća, povrća i žitarica, ali je u velikoj meri prisutan i u prerađenoj hrani kao što su kolači, sokovi i slatkiši. Prosečna američka ishrana se sastoji uglavnom od lako svarljivih ugljenih hidrata, od kojih je većina rafinisana i bogata šećerom.
Uticaj na fizičko i mentalno zdravlje
Nova meta-analiza više studija, objavljena u British Medical Journal, otkrila je da ljudi koji konzumiraju velike količine ultra-prerađene hrane imaju povećan rizik od gojaznosti, metaboličkog sindroma, određenih vrsta raka, uključujući rak debelog creva, i prerane smrti, kao i anksioznost i depresiju.
Podaci na kojima se zasniva ova analiza prikupljeni su iz 45 studija u kojima je učestvovalo više od devet miliona ljudi.
„Pregled literature je pokazao da postoje dosledni dokazi da redovna konzumacija velikih količina ultra-prerađene hrane dovodi do takvih štetnih zdravstvenih ishoda“, rekla je autorka studije Melisa Lejn sa Univerziteta Deakin u Australiji.
Iako studije uključene u tu analizu ne dokazuju da jedenje ultra-prerađene hrane može direktno izazvati anksioznost, rak ili druge zdravstvene probleme, one ukazuju na to da postoji jaka veza.
Loš uticaj na mentalno zdravlje
U poslednje vreme sve je više istraživanja koja pokazuju da je prekomerna konzumacija šećera povezana i sa mentalnim problemima.
Na primer, nova studija preseka, objavljena u časopisu BMC Psichiatry, koja je uključivala 18.439 odraslih, starijih od 20 godina, iz baze podataka NHANES (2011 – 2018) pokazala je da povećana potrošnja šećera povećava rizik od depresije.
Studija je uključila podatke o starosti, polu, rasi ili etničkoj pripadnosti, siromaštvu i nivou prihoda, obrazovanju, bračnom statusu, hipertenziji, dijabetesu, kardiovaskularnim bolestima, unosu alkohola, statusu pušenja, fizičkoj aktivnosti i unosu energije u ishrani.
Nakon što su istraživači uklonili uticaj mogućih zbunjujućih faktora, otkrili su da je povećanje unosa šećera u ishrani od 100 g dnevno u korelaciji sa 28% većom prevalencijom depresije.
Poslednjih godina sve je više dokaza da se ne radi samo o korelaciji već i o realnom riziku.
Na primer, studija objavljena prošle godine otkrila je da ljudi koji često konzumiraju visok nivo ultra-prerađene hrane imaju oko tri puta veću verovatnoću da će razviti rak debelog creva od onih koji konzumiraju najmanju količinu takvih proizvoda.
