Pored redovnih problema sa ravnim tabanima, krivom kičmom i vidom, lekare brinu i to što deca imaju probleme sa govorom, gojazna su i imaju celulit.
S druge strane, i učitelji i nastavnici su zatečeni onim što zatiču kod učenika kada uđu u fiskulturne sale, piše Blic.
Fizičko vaspitanje nekada je bilo omiljen predmet školaraca, a danas mnogi od njih ne bi mogli da urade ni pola onih vežbi koje su na času fizičkog radili njihovi roditelji pre 30, 40 godina.
Nekada su dečji dani podrazumevali svakodnevno trčanje, pentranje po drveću, igranje žmurke… Svakim skokom preko ograde, reke, stene, dete je odmeravalo širinu koju je trebalo preskočiti, bilo je potrebno konstantno razmišljati i držati ravnotežu. No, deca ne umeju da se popnu na drvo, uhvate loptu.
„Mislim da danas preko 80 odsto učenika četvrtog razreda, a o tome postoje i istraživanja, ne može da se popne na drvo. U srednjoj školi ima učenika koji ne znaju da urade kolut unapred ili kolut unazad. Bacanje i hvatanje lopte se rade u predškolskom i u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a mi, nažalost, imamo decu koja se plaše lopte, ne umeju da bace loptu kako treba, ne mogu da pogode cilj, banderu, drvo, neku metu“, izjavio je za „Blic“ dr Miroslav Marković, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta.
Kako dodaje, mnogo toga deca danas ne mogu, a kada se pogledaju njihove sposobnosti kao što su trčanje i plivanje, mnogo manje mogu da pretrče nego što su mogli učenici ranije.
„Tragedija je da se manje od 15 odsto dece bavi sportom u Srbiji, a onih 85 se samo sistemski sreće sa vežbanjem na časovima fizičkog“, ukazao je Marković..
Telefoni zamenili igranje napolju
Odnos prema fizičkom vaspitanju je drugačiji, zavisi od obrazovnih politika i samog društva. Drugačija su deca danas i drugačiji je napredak tehnologije. Deca se danas sve manje igraju napolju, sve više koriste društvene mreže i mobilne telefone, tako da samim tim njihove fizičke sposobnosti su lošije nego što su bile kod učenika pre 30, 40 godina, smatra dr Marković.
„Nastavnici su takođe bili drugačiji, društvo je više ulagalo u fizičko vaspitanje, jer je ono bilo neophodno u doba socijalizma, jer je bilo povezano i sa vojskom, policijom i sa odbrambenom sposobnošću naroda“, kaže Marković.
Odnos između nastavnika i učenika je ranije takođe bio drugačiji. Kako objašnjava, nastavnici su nekada imali mnogo veću slobodu u samom odnosu prema učenicima.
„Danas mnogi nastavnici izbegavaju da rade sa decom gimnastiku i recimo preskok preko kozlića zato što on iziskuje i fizički kontakt sa učenikom ili učenicom, i to može da se protumači na različite načine“, kazao je on.
Upravo je o tome nedavno govorio i Miloš Ademović, diplomirani nutricionista i sportski trener koji je neko vreme radio i kao profesor fizičke kulture na zameni u jednoj osnovnoj školi. Kako je ispričao, dobio je spisak od direktorke čijoj deci smem da asistira dok preskaču kozlić, a čijoj ne, jer tu ima fizičkog kontakta.
„Uz dobrog nastavnika mogu i današnja deca to da nauče, ali problem je što smo ranije imali nastavnike i u nižim razredima, pa su deca te predvežbe za preskok, neke složenije motoričke elemente mogla da savladaju u nižim razredima, kada i jesu ti senzitivni periodi razvoja kod dece i kada se kod njih razvijaju motoričke sposobnosti, a uticaj vežbe na njihov razvitak je veliki“, smatra on.
Problem: Fizičko deci ne drže nastavnici, nego učitelji
Postoji još jedan problem, a to je, kako kaže Marković, što sada fizičko vaspitanje nižim razredima ne drže nastavnici fizičkog.
„Fizičko osnovcima drže učitelji koji, neki manje, neki više, uspešno rade sa decom. Zato sva struka nalaže, a i Evropska unija ide ka tome, da nastavnici fizičkog vaspitanja već od vrtića počnu da rade sa decom“, rekao je dr Marković.
Takođe, kao još jedan od problema, a i grešaka koje čine roditelji jeste to što iz raznih razloga oslobađaju decu fizičkog vaspitanja.
„Ne shvataju da je to zločin prema tom detetu. Taj isti srednjoškolac koji ne vežba, posle godinu, dve će plaćati neke fitnes centre i ko zna ko će raditi sa njima. Deca se upropašćavaju u teretani i na nekim treninzima, pucaju im leđa, ukrštaju im se ligamenti, to ranije nije bilo moguće“, priča dr Marković.
Roditelji oslobađaju decu od fizičkog vaspitanja
Da je veliki problem oslobađanje od fizičkog smatra i profesor fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi „Đorđe Natošević“ iz Novog Sada Branislav Tešić.
„A nemam moć da nikoga primoram da radi fizičko. Roditelji odu kod lekara i traže da decu oslobode fizičkog“, rekao je ranije za „Blic“ Tešić.
Ovaj profesor svoje učenike jednom prilikom stavio je na test – penjanje uz konopac. Tom prilikom shvatio je da je situacija alarmantna, budući da je samo nekolicina dece mogla da uradi ovu vežbu.
„U moje vreme u čitavoj generaciji dvoje-troje učenika nije moglo da se popne uz konopac. Sada imamo situaciju da od cele generacije od oko 110 učenika imamo samo dva dečaka koji to mogu da urade i to samo zato što van škole treniraju džudo. Niko drugi ne može. Kao što niko ne može da u usponu pređe preko razboja, što je pre bilo nezamislivo. Ne znaju ni na drvo da se popnu“, priča prof. Tešić.
