Bivši ruski predsednik i premijer i sadašnji zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev tvrdi da se Nemačka sprema za rat sa Rusijom.
Njegova izjava dolazi nakon otkrića da je Rusija prisluškivala nemačke vojne zvaničnike. Nemačka istražuje audio snimak objavljen u ruskim medijima za koji tvrdi da je konferencijski poziv visokih nemačkih vojnih zvaničnika o oružju za Ukrajinu, što je izazvalo zabrinutost zbog moguće špijunaže u Nemačkoj i traži pojašnjenje od Rusije.
„Niko ne zna da li su svesni vrh političara i kancelar, ali čak i da nisu i da nisu tako nešto naredili, istorija pamti mnogo primera gde je vojska odlučivala o početku ratova ili ih ohrabrivala“, rekao je Medvedev.
„Nemačka se sprema za rat sa Rusijom“, zaključio je Medvedev. Nemački kancelar Olaf Šolc je izjavio da se temeljno istražuje curenje snimka vojnih oficira kako razgovaraju o poverljivim stvarima u vezi s ratom u Ukrajini, što je objavljeno u Rusiji. Direktorka ruskog državnog televizijskog kanala Margarita Simonjan je u petak na internetu objavila 38-minutni audio snimak razgovora oficira nemačke vojske o napadu na Krim 19. februara.
Čuje se kako razgovaraju o mogućnosti da ukrajinske snage upotrebe dugometne krstareće rakete vazduh-zemlja „Taurus“ nemačke proizvodnje i potencijalnim posledicama.
Taurus ipak ide u Ukrajinu
Ukrajina dugo od Nemačke traži te rakete „nevidljive stelt-tehnologije“ koje mogu da pogode ciljeve udaljene više od 500 kilometara. Šolc je do sada odbijao da pošalje te rakete, navodeći da strahuje da bi to dovelo do zaoštravanja rata u Ukrajini. To je javno, a tajno se evo postepeno otkriva. Oficiri razgovaraju i o upotrebi raketa koje su Kijevu isporučile Francuska i Velika Britanija i o obuci ukrajinskih vojnika u Nemačkoj ali i da bez nemačkih vojnih specijalista na ratnom terenu nema uspeha, tačnije, nema proračuna i tačnog rukovovođenja raketama. Onlajn konferencijski poziv viših oficira vazduhoplovnih snaga, koji su Rusi verovatno čuli 19. februara, uključivao je pripremu 30-minutnog brifinga za ministra odbrane Borisa Pistorijusa o mogućnosti misije „Taurus” u Ukrajini. Oficiri otvoreno govore, između ostalog, o tome da na teritoriji Ukrajine deluju američko i britansko vojno osoblje i razgovaraju o mogućnosti obuke ukrajinskog osoblja u Nemačkoj za misiju „Taurus”.
Dakle, Šolc nije govorio istinu da neće slati rakete dugog dometa “Taurus” u Ukrajinu. Slaće ih, slaće vojnike, a zataškavanje je po skličnom modelu kao i sa Minskim sporazumom, sklopljenim da bi se dobilo u vremenu I da se Ukrajina bolje pripremi za rat. Kako onda verovati nemačkim političarima kad ih ratne ambicije ne prolaze nego su sve veće.
Bundesver i Vermaht
U vezi sa skandalom, jedan broj nemačkih političara pozvao je na rasvetljavanje situacije sa mogućim prisluškivanjem i špijunažom u redovima Bundesvera. Govoreći na diplomatskom forumu u Turskoj, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da snimak pokazuje da Ukrajina i njene pristalice „apsolutno ne žele da promene kurs i žele da nanesu strateški poraz Rusiji na bojnom polju“.
Setimo se da je nemački ministar odbrane krajem januara rekao javno:
„Nemačka mora da uzme u obzir mogućnost vojnog sukoba sa Rusijom i da se pripremi za to, rekao je ministar odbrane zemlje Boris Pistorijus televiziji ZDF.
U tu svrhu u baltičkim državama treba da bude prisutna nemačka brigada, koja će do 2027. godine biti „potpuno borbeno spremna“, dodao je ministar. On je takođe citirao procene vojnih eksperata da će biti potrebno „nekoliko godina da Rusija može to da uradi (da pokrene rat)“.
„Ovo su procene – niko sa sigurnošću ne zna. I moramo aktivno da iskoristimo ovo vreme – narednih tri do pet godina – da se naoružamo – zaključio je Pistorijus.
Ruski politikolog Jurij Svetov, komentarišući izjavu Pistorijusa, podseća da je posle Drugog svetskog rata Nemačka stvorila Bundesver (Bundesver – nemačke oružane snage), gde je ključna reč Vehr [odbrana]. Sada se priča da je vreme da Nemačka ima Vermaht sa ključnom rečju Maht [snaga, moć] – ono što je imao Hitler.
Alarmantno je da je Pistorijus najpopularniji u državi i da ima sve šanse da postane kancelar Nemačke. Ova osoba ne predlaže rešavanje ekonomskih problema, već predlaže da se novac potroši na oružje. Time otkriva unutrašnje tendencije nemačkog društva, gde se nastavlja žeđ za osvetom.
Ministar odbrane Boris Pistorijus je od svog ministarstva dobio 65 konkretnih predloga za reorganizaciju Bundesvera: regrutaciju i obuku trebalo bi reformisati, rekao je on za list „Velt”. Takođe se ponovo otvara rasprava o obaveznom služenju vojnog roka.
Specijalni fond
Pistorijus je nedavno izazvao veliku pažnju kada je rekao da Bundesver ponovo mora da postane „sposoban za rat“.
U tu svrhu Nemačka namerava da utroši 100 milijardi evra iz specijalnog fonda, mimo onih 25 milijardi kojke dobija i troši godišnje.
Bundesver se suočava sa nedostatkom ne samo borbenih aviona, fregata ili helikoptera. Već godinama nedostaje i vojnika.
Prema navodima Bundesvera, Nemačka je krajem oktobra 2023. godine na raspolaganju imala 181.383. vojnika. U vreme Hladnog rata 1970-ih i 1980-ih bilo je skoro pola miliona vojnika.
