Premijer Arijel Anri je, prema navodima Karipske zajednice (Caricom), objavio da je spreman da podnese ostavku. Predsednik Gvajane Mohamed Irfan u ponedeljak (11.3.) je najavio osnivanje sedmočlanog predsedničkog veća Haitija koje će u prelaznom periodu organizovati izbore i koje će izabrati prelaznog premijera. Izjava je usledila nakon samita na kojem su na Jamajku doputovali šefovi država Karipske zajednice.
Moćne kriminalne bande zavladale su velikim delom Haitija i skoro kompletnim glavnim gradom, Port-o-Prensom. One su zahtevale ostavku premijera. Sada su postigle jedan od svojih ciljeva.
„Kriminalci su preuzeli zemlju. Vlade nema“, rekao je Barat Džagdeo, zamenik predsednika Gvajane uoči hitne sedmice Karipske zajednice.
U Haitiju kriminalci danima napadaju državne institucije, policijske stanice i zatvore. Prema izveštajima, tela ubijenih su na ulicama. Više stotina hiljada ljudi su u bekstvu. U oblasti glavnog grada na snazi je vanredno stanje i noćni policijski čas, ali policija jedva da je prisutna omogućavajući tako pljačku i linč.
Ujedinjene nacije procenjuju da su još prošle godine naoružane bande kontrolisale 80 odsto glavnog grada. Zbog zabrinutosti za bezbednost, Nemačka, SAD, EU i druge zemlje povukle su diplomatsko osoblje iz Haitija.
Kako je došlo do eskalacije?
Više grupa, kao i premijer Anri, postavili su rok do sedmog februara za početak rada nove vlade. Ali, premijer prethodno nije raspisao izbore. Umesto toga je krajem februara spomenuo novi prelazni period do avgusta 2025. Nezadovoljstvo je podstaknuto i činjenicom da Anri to nije izjavio u Port-o-Prensu, već na samitu Karipske zajednice u Gvajani. Odatle je otputovao u Keniju, a od petog marta nalazi se u Portoriku.
Za vreme premijerove odsutnosti stanje se dodatno pogoršalo. Početkom marta su naoružane bande napale dva zatvora i oslobodile 4.500 zatvorenika.
Pitanje je ko i dalje podstiče nemire i ko je vođa bande kojeg zovu „Barbekju“ iliti „Roštilj“? Nekada rivali, kriminalne bande su se sada udružile. Na prvom mestu je „G9 familija i saveznici“, kriminalna organizacija koja je nastala od devet nezavisnih bandi. Vođa je Džimi Šerizije, sa nadimkom Barbekju. Tog bivšeg policajca analitičari označavaju kao jednog od najmoćnijih ljudi u zemlji. On je magazinu „Njujorker“ rekao da su mu uzori Fidel Kastro i Malkolm Iks: „Volim i Martina Lutera Kinga, ali on se nije borio s oružjem u rukama, a ja to volim.“
Predistorija sukoba
Haiti je bio francuska kolonija. Nalazi se na zapadnoj trećini ostrva Hispaniola, a ostatak ostrva zauzima Dominikanska Republika koju je nekada posedovala Španija. Stanovništvo većinski potiče iz zapadne Afrike odakle su ih kolonijalni gospodari prisilno doveli i napravili od njih robove.
Nezavisnost od Francuske Haiti je stekao 1804. posle revolucije koja je proistekla iz višedecenijskog ustanka robova. Otada su se često sukobljavale različite društvene i etničke grupe u borbi za prevlast. Od sredine 20. veka na čelu zemlje bio je diktator Fransoa Divalije. On je propagirao suzbijanje moći etnički mešane elite zemlje u korist crne većine. Pod njegovom vlašću su se kriminalne bande brutalnim nasiljem nametnule kao moć iz senke.
Drugi ključni događaj bio je katastrofalni zemljotres iz 2010. s više stotina hiljada mrtvih. Slaba država nije mogla da sanira posledice, pa su naoružane bande proširile uticaj i izvan svojih četvrti.
Povećalo se nezadovoljstvo stanovništva. Od 2019. ono se sve više usmerilo prema predsedniku Žovenelu Moizu, kojem je prebacivana korupcija. Izbori nisu održani zbog protesta, Moiz je počeo da vlada dekretima.
Nepoznati počinilac ubio je Moiza u njegovoj rezidenciji jula 2021. Otada je Arijel Anri, kao premijer kojeg je postavio Moiz, preuzeo i funkciju privremenog predsednika. Javni red i mir bili su sve više ugroženi, pa se Anri obratio međunarodnoj zajednici. Oktobra 2023. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo je odluku da se na Haiti pošalju međunarodne snage pod vođstvom Kenije.
S čim će se suočiti interventne trupe UN?
Predsednik Kenije Vilijam Ruto je u mesecima pre odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija predlagao da se na ostrvo pošalje hiljadu vojnika. Ali, sada se ne radi o vojnicima, već o policajcima, pa poznavaoci prilika sumnjaju da su oni u stanju da se bore protiv kriminalnih bandi koje su delom teško naoružane.
Osim toga, jedan sud u Keniji u januaru je odlučio da se u inostrane misije mogu slati vojnici, ali ne i policajci. Policijska misija je, prema toj presudi, moguća samo ako o tome postoji sporazum sa zemljom u koju se policajci šalju. Premijer Haitija Anri je početkom marta posetio Najrobi da bi potpisao takav sporazum, ali opozicija u Keniji je najavila da će celu stvar ponovo izneti pred sud.
Ni finansiranje misije nije zaokruženo. Administracija američkog predsednika Bajdena obećala je 200 miliona dolara. Pitanje je da li će Republikanci usred predizborne kampanje to odobriti u Kongresu. Dakle, još uvek je neizvesno na koji će način međunarodna zajednica odgovoriti na poziv da se pomogne Haitiju.
