Svega deset kompanija u svetu kontroliše skoro svu hranu i pića koja konzumiramo svaki dan.
Kompanije: „Nestle“, „Pepsiko“, „Koka-kola“, Unilver“, „Danone“, „Dženeral mils“, Kelogs“, Mars“, „Asošijeted Britiš fuds“ i „Mondelez“ – svaka zapošljava hiljade radnika i zarađuje više milijardi na godišnjem nivou.
Kako bi naterali kompanije da naprave pozitivne promene u svom radu i kako bi kupac bio svestan ko kontroliše brendove koje kupuje – Oxfam je napravio veliku infografiku koja prikazuje kako su potrošački brendovi u stvari povezani.
U nastavku vam predstavljamo vrednost svake od spomenutih kompanija.
„Kelogs“ – Prihod 2015. godine: 13, 5 milijardi dolara. Pored „Frut lupsa“ i „Frosted Flejksa“, „Kelogs“ je takođe vlasnik brendova kao što su „Pringls“, „Čiz it“ i „Ego“.
„Asošijeted Britiš fuds“– Prihod 2015. godine: 16,6 milijardi dolara. Kompanija je vlasnik brendova kao što su „Dorset sirials“, „Tvinings“ ti i „Primark“.
„Dženeral mils“ –Prihod 2015. godine: 17, 6 milijardi dolara. „Dženeral mils“ je najpoznatija po žitaricama „Čerios“ i „Čex“, ali takođe su vlasnici „Joplajta, „Hamburger helpera“ i „Beti krokera“.
„Danone“ – Prihod 2015. godine: 24, 9 milijardi dolara. Najpoznatiji su po jogurtima „Aktiva“, Jokranč“ i „Oikos“.
„Mondelez“ – Prihod 2015. godine: 29, 6 milijardi dolara. Kompanija koja je milijarde stekla na osnovu brendova „Oreo“, „Trident žvake“ i „Saur peč kids“.
„Mars“ – Prihod 2015. godine: 33 milijarde dolara. Mars ne treba posebno predstavljati, a najpoznatiji je po brendovima „MiM“, „Ankl Bens riža“, „Starbast“ i „Orbit“.
„Koka-kola“ – Prihod 2015. godine: 44, 3 milijarde dolara.
„Unilever“ – Prihod 2015. godine: 59, 1 milijarde dolara. Ova korporacija je vlasnik brendova kao što su dezodoransi „Aks“, „Lipton čaj“, „Magnum“ sladoled i majoneza „Hellmans“.
„Pepsiko“ – Prihod 2015. godine: 63 milijarde dolara. „Pepsiko“ je vlasnik brendova kao što su žitarice „Kajaker“, „Čitos“ i „Tropikana“.
„Nestle“ – Prihod 2015. godine: 87 milijardi dolara. Pored slatkiša za koje svi znamo, „Nestle“ je vlasnik brendova „Gerber“ dečija hrana, „Perijer“, Diđorno“ i „Hot pakets“.
Svetska potrošnja hrane i pića nije ravnomerno raspoređena po regionima i zemljama. Prema FAO, najveću potrošnju hrane po glavni stanovnika imale su zemlje Severne Amerike i Evrope sa više od 1000 kilograma godišnje, dok su najmanju potrošnju hrane po glavni stanovnika imale zemlje Afrike sa manje od 200 kilograma godišnje. Neke od zemalja sa najvežom potrošnjom hrane po glavni stanovnika su Island (1400 kg), SAD (1330 kg) i Australija (1200 kg), dok su neke od zemalja sa najmanjom potrošnjom hrane po glavni stanovnika su Eritrea (130 kg), Čad (150 kg) i Burkina Faso (160 kg).
Slično važi i za potrošnju piža. Prema FAO, najvežy potrošnjy piža po glavni stanovnika imale su zemlje Severne Amerike i Evrope sa više od 500 litara godišnje, dok su najmanjy potrošnjy piža po glavni stanovnika imale zemlje Afrike sa manje od 100 litara godišnje. Neke od zemalja sa najvežom potrošnjom piža po glavni stanovnika su Belgija (980 l), Litvanija (900 l) i Češka (890 l), dok su neke od zemalja sa najmanjom potrošnjom piža po glavni stanovnika su Mali (20 l), Niger (30 l) i Etiopija (40 l).
Proizvodnja i potrošnja hrane i pića su pod uticajem raznih trendova i izazova, kao što su klimatske promene, demografske promene, urbanizacija, globalizacija, tehnološki napredak, promene ukusa i preferencija potrošača, zdravstveni i ekološki aspekti, regulativni okvir i politička stabilnost. Ovi faktori mogu da imaju pozitivne ili negativne posledice za proizvodnju i potrošnju hrane i pića.
