Na prvom mestu po konzumaciji alkohola među mladima, u dobi od 15 do 16 godina, nalazi se Danska, u kojoj 51 odsto njih konzumira veće količine žestokih pića.
Slede Nemačka, Austrija i Slovačka, dok je Hrvatska na petom mestu jer je gotovo polovina ispitanika (45 odsto) izjavila da je u poslednjih mesec dana bar jednom konzumirala veću količinu alkohola, što tu zemlju svrstava među vodeće evropske nacije po konzumaciji alkohola kod mladih, objavio je „Večernji list”.
Na listi se nalaze još i Mađari sa 42 odsto, Slovenci sa 41, dok istraživanje pokazuje da je 36 odsto mladih u Srbiji pilo veću količinu alkohola u posmatranom periodu.
Slede Italijani sa 35 i Crnogorci sa 28 odsto.
Prema novom istraživanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), u zemljama poput Norveške i Islanda, koje su poznate po strožim merama kontrole alkohola, zabeleženi su znatno manji procenti konzumacije među mladima.
Samo 16 odsto Norvežana i osam odsto Islanđana te starosne dobi prijavilo je konzumaciju većih količina alkohola.
Pre dve godine objavljena su istraživanja da polovina mladih u Srbiji, dobi od 15 do 19 godina, nije probala alkohol, više devojčica nego dečaka. Stručnjaci su, međutim, rekli da je zabrinjavajući podatak od pre par godina da svaki šesti adolescent tokom jedne prilike, jednom mesečno, popije više od šest alkoholnih pića.
Slažu se i da za osobe mlađe od 18 godina ne postoji bezbedna količina alkohola.
Kod mladih koji počnu da piju pre nego što napune 15 godina šansa da razviju zavisnost od alkohola je četiri puta veća nego kod onih koje prvo piće popiju nakon 21. godine.
Podsetimo, Svetska zdravstvena organizacija pozvala je krajem prošle godine sve države da rigoroznijim nametima u tom sektoru odvrate potrošače od kupovine alkoholnih pića.
Najnovije istraživanje pokazuje da je situacija više nego alarmantna i da zavisnika praktično ima i među najmlađima.
SZO je takođe upozorila da konzumacija alkohola sve više opterećuje zdravstvene sisteme, a smatra i da bi se povećanjem cena tih proizvoda odvratili ljude od kupovine.
U priručniku je naznačeno da je većina poreza na alkohol u svetu „niska i nije optimalno osmišljena”, kao i da se vino uopšte ne oporezuje u 22 zemlje sveta, i to uglavnom u Evropi.
