Multinacionalna avio kompanija „Airbus“ još u novembru 2022. godina objavila je da razvija motor sa gorivnim ćelijama na vodonik. Pogonski sistem se razmatra kao jedno od potencijalnih rešenja za opremanje aviona sa nultom emisijom koji će ući u upotrebu do 2035. godine.
„Airbus“ će 2025. započeti testiranje ovakve vrste motora sa gorivnim ćelijama na zemlji i u letu, u svom ZEROe demonstracionom avionu. A380 MSN1 testni avion za nove tehnologije vodonika trenutno se modifikuje da nosi rezervoare za tečni vodonik i njihove povezane sisteme za distribuciju.
„Gorivne ćelije su potencijalno rešenje koje će nam pomoći da ostvarimo našu ambiciju sa nultim emisijama i fokusirani smo na razvoj i testiranje ove tehnologije da bismo razumeli da li je izvodljiva i održiva za puštanje u upotrebu aviona sa nultom emisijom 2035. rekao je Glenn Lewellyn, potpredsednik kompanije „Airbus“.
„U obimu, i ako su tehnološki ciljevi postignuti, motori na gorivne ćelije bi mogli da napajaju sto putničkih aviona sa dometom od približno 1.000 nautičkih milja. Nastavljajući da ulažemo u ovu tehnologiju, dajemo sebi dodatne opcije koje će nam pomoći u donošenju odluka o arhitekturi našeg budućeg aviona ZEROe, čiji razvoj nameravamo da pokrenemo u vremenskom okviru 2027-2028.
Vodonik je najperspektivnija alternativa jer ne emituje ugljen-dioksid
„Airbus“ je identifikovao vodonik kao jednu od najperspektivnijih alternativa za pogon aviona sa nultom emisijom, jer ne emituje ugljen-dioksid kada se proizvodi iz obnovljivih izvora energije, a voda je njegov najznačajniji nusproizvod.
Postoje dva načina na koji se vodonik može koristiti kao izvor energije za pogon aviona. Prvo sagorevanjem vodonika u gasnoj turbini, drugo, korišćenjem gorivih ćelija za pretvaranje vodonika u električnu energiju kako bi se pokrenuo propelerski motor. Turbina na vodonik takođe može biti spojena sa gorivnim ćelijama umesto baterijama u hibridno-električnoj arhitekturi.
Vodoničke gorivne ćelije, posebno kada su složene zajedno, povećavaju izlaznu snagu omogućavajući skalabilnost. Pored toga, motor pokretan vodoničnim gorivnim ćelijama proizvodi nultu emisiju NOx ili tragove i na taj način nudi dodatne prednosti dekarbonizacije. „Airbus“ već neko vreme istražuje mogućnosti pogonskih sistema gorivih ćelija za avijaciju.
U oktobru 2020. godine, „Airbus“ je stvorio Aerostack, zajedničko preduzeće sa ErlingKlinger, kompanijom koja ima više od 20 godina iskustva u sistemima gorivnih ćelija i dobavljanju komponenti. U decembru 2020. godine, „Airbus“ je predstavio svoj pod-koncept koji je uključivao šest propulzivnih sistema sa gorivim ćelijama koje se mogu ukloniti.
Novi istraživački centar u Nemačkoj
„Airbus“ nastavlja da ulaže u tehnologiju letelica pogonjenih vodonikom otvaranjem novog istraživačkog centra u Nemačkoj. U novim laboratorijama i opitnom centru u gradu Štadu, „Airbus“ planira da ubrza razvoj skladišnih sistema za gorivo koje industrija vidi kao „zelenu“ alternativu kerozinu.
ZEROe Istraživački Centar (ZEROe Development Centre – ZEDC) ime je novog naučnog kompleksa koji „Airbus“ pokreće u nemačkoj saveznoj državi Donja Saksonija. Radi se o istraživačkom centru u kojem je predviđen dalji razvoj skladišta sa vodonik i sistema za njegovu distribuciju, saopštio je Airbus početkom januara.
ZEDC će raditi na razvoju lakih rezervoara za tečni vodonik izrađenih od kompozitnih materijala. Naučnici i inženjeri će pored istraživanja u ovoj oblasti ispitivati i industrijske mogućnosti proizvodnje delova za ove sisteme, njihovu montažu ali i testiranje, poručuju iz „Airbus-a“. Proizvođač aviona navodi da projekat uživa podršku lokalnih vlasti ali i nemačkog Federalnog programa za razvoj avijacije (Luftfahrtforschungsprogramms – LuFo).
Pored Štada, slični kompleksi nalaze se u Bremenu, Nantu, Madridu i Filtonu.
