Zadužbina kralja Milutina, podignuta 1306, crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu poslednja je u nizu meta u pokušaju prekrajanja istorije.
Ovog puta našla se na udaru lista Koha ditore u kojem se osporava njena istorija.
U tekstu zagrebačkog autor Agon Reja, doktoranta na Univerzitetu u Zagrebu, tvrdi se da je jedna od najvećih svetinja Srpskog naroda izgrađena na temeljima paganskog dardanskog svetilišta, podignuta u čast boginje Premte. Ide se i korak dalje, Srbi su nazvani okupatorima koji su došli u Prizren sa „osvajačima Nemanjićima“.
„Uloga ovakvih tekstova jeste da oblikuje albansko javno mnjenje i o tome se prilično daleko odmaklo. U ovom momentu ne verujem da može da bude slučaj da Aljbin Kurti traži prisvajanje verskih objekata, ali to je opasnost za budućnost, kada bi u nekom momentu to mogao da bude slučaj“, kaže za Blic Ognjen Gogić, politički analitičar.
Od prisvajanja crkve u Podujevu, preko premeštanja spomenika sa groblja u Prištini do nazivanja Visokih Dečana kosovskim manastirom prisvajanja svojine SPC više nije incident.
„To je cilj da se potvrdi kosovska državnost, ali pre svega isključivanjem srpskog naroda i svega onoga što potvrđuje da je to srpsko i da je Kosovo sastavni deo Srbije. Došla je na red SPC, kao jedan kohezioni faktor ne samo na Kosovu, nego na Balkanu u celini, i to se sad tokom posete patrijarha Kosovu i videlo koliko to znači“, kaže Zoran Milivojević, karijerni diplomata.
Iako od međunarodnih faktora ne dolaze konkretne oštre reakcije, već i blaga, poput one koju daje američki ambasador u Prištini, podrška ovakvim idejama nema uporište u međunarodnom pravu.
„Ahtisarijev plan koji je plasirala međunarodna zajednica je nedvosmisleno utvrdilo da mora da se poštuju imovinska i verska prava srpskih vernika, tako da to nikada ne bi našlo razumevanje u međunarodnoj zajednici. Ovo podiže nivo značaja našeg otpora onim tendencijama koji vode ka defakto priznanju i onim elementima Ohridskog sporazuma koji idu u prilog ovome, govorim pre svega o tački 4, koja govori o pristupanju međunarodnim organizacijama, pre svega Uneska“, kaže Milivojević za Blic.
Još jedna od faktora vlasti u Prištini da prisvoji srpsko nasleđe mogao bi da bude i ekonomski, jer srpski manastiri na Kosovu i Metohiji predstavljaju veliki turistički potencijal. Sam grad Prizren i njegove manastire godišnje poseti više desetina hiljada ljudi i pravoslavnih hodočasnika iz celog sveta.
