Животни век је, према научницима, престао да се продужавам барем у Европи.
Идеје о дугом животу, чак и бесмртности, одувек су део људске свести. Понављају се у религији, књижевности, филмовима, музици, чак и роби широке потрошње.
Иако наука и медицина нису овладале нечим попут криогеног замрзавања, развој од 19. века довео је до тога да људи живе дуже него у претходним раздобљима.
Међутим, чини се да је очекивани животни век престао да се продужава. Барем у Европи и то од 2011. године.
„Више не живимо дуже“, став је бројних научника и истраживача са Универзитета Ист Англиа, Универзитета Вашингтон, Универзитета Егзетер, Института за мерење и процену здравља (ИХМЕ) и британског министарства здравља и социјалне заштите.
Фактори
„Храна коју једемо, физичка неактивност и гојазност су у великој мери криви за то што се животни век не продужава. Стопа побољшања била је нижа периоду од 2011.-2019. него у периоду до 1990.-2011. у свим земљама осим у Норвешкој“, пише у студији објављеној у медицинском часопису The Lancet Public Health.
„Напредак у јавном здравству и медицини у 20. веку довео је до тога да се очекивани животни век у Европи побољшавао из године у годину. Али то се више не догађа“, навео је Ник Стил из УЕА-е.
У деценијама између 1990. и 2011. „знатно се побољшао очекивани животни век“ због побољшања у лечењу кардиоваскуларних болести и рака.
Након тог врхунца 2011. порасли су „велики ризици“ као што су гојазност, високи крвни притисак и висок холестерол, већим делом због гојазности и лоше исхране. Открића следе након објаве истраживања Института Макс Планцк и Универзитета у Единбургу у септембру прошле године, које сугерише да генетске мутације чине људе мање способнима у поређењу с нашим прецима.
Чини се да релативно угодан стил живота и напредак у медицинској помоћи имају контрапродуктивни учинак чинећи данашње људе рањивијима на такве мутације него у прошлости, сматрају научници.
