Зимска резидба воћака директно утиче на принос, квалитет плода и дуговечност стабла. Правилно темпиран рез, чува стабла од оштећења, смањује ризик од болести и осигурава да наредна сезона донесе богат род.
Орезивање воћака представља једну од најважнијих помотехничких мера у савременој воћарској производњи. Правилна примена директно утиче на морфогенетске процесе, продуктивност и дугорочну виталност биљке. Резидба не обликује само жељени узгојни облик, већ одређује и распоред родног и прирастног дрвета, утиче на ефикасност фотосинтезе и побољшава микроклиматске услове унутар крошње.
Због тога, како наводи Драган Бејатовић, саветодавац у Пољопривредној саветодавној служби Републике Српске (ПССРС), орезивање заузима централно место у управљању родним потенцијалом, посебно у интензивним системима узгоја.
Термини орезивања
Савремена истраживања из области воћарства, истиче овај стручњак, наглашавају да правилно одређивање термина орезивања има једнак значај као и сама техника његовог извођења. Ткиво воћке, иако у фази зимског мировања, остаје метаболички активно и осетљиво на стресне услове околине.
„Екстремно ниске температуре повећавају кртост, доводе до промена осмотског притиска у ћелијама и смањују еластичност дрвета, што повећава ризик од већих рана и успореног процеса калусирања. Насупрот томе, превисоке зимске температуре могу индуковати парцијалну деаклиматизацију, активацију камбијума и рану диференцијацију пупољака, чинећи биљку осетљивијом на касније ниске температуре“, појашњава Бејатовић, додавши да усклађивање орезивања са повољним температурним и метеоролошким условима представљају кључни технолошки предуслов успешног извођења ове помотехничке мере.
Оптимална температура за зимско орезивање: од –5°C до 5°C.
Доња граница за сигуран рад: орезивање се не препоручује испод -7°C, док је за коштичаве врсте праг око -5°C.
Горња граница: температуре изнад 10°C могу подстаћи прерано кретање сокова.
Јабучасте врсте (јабука, крушка, дуња) добро подносе зимско орезивање и оптималне температуре за орезивање су око -5 °C до 5 °C за зимско орезивање, прецизира саветодавац.
С друге стране, коштичаве врсте – шљива, трешња, вишња су осетљивије на хладноћу, оптималне температуре за зимско орезивање су око -2 °C до 5 °C и орезују се крајем зиме, док се бресква, нектарина и кајсија орезују када температуре прелазе неколико степени изнад нуле.
Јагодичасте врсте (малина, купина) орезују се при температури од 0°C до 10°C.
Утицај временских услова на орезивање воћа
Стручњак подсећа да временски услови имају пресудан утицај на квалитет и физиолошку реакцију биљке на орезивање те га треба избегавати током кише, магле или повећане влажности ваздуха, јер такви услови погодују ширењу гљивичних и бактеријских патогена, што може довести до инфекције свежих резова и успореног зарастања ткива.
Радове је најбоље обавити током сувог, стабилног и хладног дана, без јаког ветра, када је ризик од оштећења мањи, а зарастање рана ефикасније.
„После јачих мразева препоручљиво је сачекати неколико дана стабилнијег времена, како би се омогућила регенерација ткива и смањила могућност пуцања грана услед температурних стресова“, напомиње Бејатовић додавши да је при планирању извођења ове мере важно узети у обзир и фазу развоја биљке, јер комбинација повољних временских услова и правилне фазе раста осигурава најбољу физиолошку реакцију и оптималан квалитет будућег рода.
Добре праксе
Поред наведених оперативних смерница, истиче како је од изузетне важности да се процес орезивања посматра као интегрисани сегмент укупног система управљања здрављем и продуктивношћу воћњака. Препорука је да се развија континуирани мониторинг физиолошког стања стабала, укључујући визуелну процену виталности родног дрвета, интензитета бујности и степена оптерећености родом, како би интензитет орезивања био заснован на реалним показатељима стања биљке.
Пожељно је, како каже, да се орезивање изводи тако да се успостави оптималан однос између вегетативног и генеративног потенцијала, уз тежњу ка постизању уједначене родности из године у годину, пише Агроклуб.
„Додатно, воћари би требало да воде рачуна о санитарним аспектима орезивања, јер правилан начин извођења реза и хигијена алата значајно утичу на смањење ризика од продора фитопатогених микроорганизама“, напомиње Бејатовић.
Редовна дезинфекција маказа и тестере, уклањање зараженог или ослабљеног дрвета и одвојено одлагање таквог материјала доприносе укупној фитосанитарној стабилности засада. Приликом обликовања крошње потребно је настојати да се осигура равномерна осветљеност и добра циркулација ваздуха, што директно утиче на процес фотосинтезе, сазревање родних пупољака и смањење интензитета гљивичних инфекција.
Како спречити ширење болести приликом резидбе воћа?
Такође се препоручује примена принципа минималног стреса, односно избегавање прегрубих резова који могу нарушити физиолошку стабилност стабла. „У том контексту, благовремено извођење резидбе, уз уважавање температурних и фенолошких услова, омогућава брже калусирање и регенерацију ткива“, истиче стручњак.
Придржавајући се свега наведеног резидба прераста у рутинску агротехничку операцију која дугорочно осигурава висок принос, стабилан квалитет плода и дуговечност воћног засада.
