Док број оболелих од хроничних незаразних болести широм света вртоглаво расте, научници из Београда покрећу амбициозну борбу против најтежих дијагноза. Пројекат „ZeNCure“, који реализује Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, уз подршку Европске уније, могао би да донесе праву револуцију у лечењу канцера, кардиомиопатија и Паркинсонове болести – уз помоћ наизглед необичног савезника, мале рибице – зебрице.
Пројекат који су покренули српски научници Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ) Универзитета у Београду финансира Европска унија у склопу програма HORIZON-WIDERA-2023.
Хроничне незаразне болести (NCD), попут дијабетеса, канцера и кардиоваскуларних обољења, одговорне су за невероватних 74 одсто смртних исхода на глобалном нивоу.
У Београду, тим научника окупљен око пројекта ZeNCure одлучио је да се супротстави овој статистици користећи специфичног савезника – акваријумску рибицу зебрицу (Danio rerio). Руководитељка пројекта, др Александра Дивац Ранков и Милан Стефановић, студент докторских студија, били су гости емисије Хоћу да знам Радио Београда 2 и представили основне циљеве и активности које се реализују у склопу овог пројекта.
Зашто баш риба зебрица?
Иако на први поглед делује необично да рибица буде модел за људске болести, генетика говори другачије. Зебрица дели чак 82 одсто гена који су код људи повезани са болестима.
„На зебрици можете да радите готово све што замислите. Ембриони су провидни, развој се дешава ван мајке и веома је брз – за само пет дана имамо формиран организам који се храни. То нам омогућава да пратимо развој болести у реалном времену. Погодне су за токсиколошка испитивања, погодне су за моделовање болести, за различита фармаколошка испитивања, заиста веома широк дијапазон због тога што имају и кратко време генерације, ми их користимо и за трансгенерацијске студије, што може бити изузетно важно“, објашњава др Александра Дивац Ранков.
Од персонализоване онкологије до испитивања електронских цигарета
Пројекат ZeNCure нема у фокусу само базична научна истраживања; он има директну примену у медицини. Један од најузбудљивијих сегмената је развој ксенографт модела.
Лекари узимају узорке тумора пацијената, научници ћелије пореклом од ових тумора убацују у ембрионе зебрица и прате како тумор реагује на различите терапије. На тај начин је могуће развити потпуно персонализовану терапију за пацијенте, што је изузетно значајно за успех лечења.
Истраживања о утицају електронских цигарета
Поред онколошких, тим истражује и веома актуелне друштвене проблеме, попут утицаја електронских цигарета.
„Иако се електронске цигарете често промовишу као безопасна алтернатива, ми применом просторне транскриптомике детаљно истражујемо њихов стварни утицај на развој мозга, имунског система и виталних органа. Кључно је да ове ефекте пратимо кроз више генерација како бисмо прецизно описали молекуларне механизме деловања пре него што се суочимо са трајним последицама по здравље будућих нараштаја“, истиче др Дивац Ранков.
Нова генерација научника: између лабораторије и суперрачунара
Пројекат ZeNCure значајан фокус ставља на младе истраживаче, пружајући им прилику да се усавршавају у водећим истраживачким институцијама. Партнерске институције пројекта налазе се у Немачкој, Португалу и Великој Британији.
Милан Стефановић, студент докторских студија, наглашава да српска наука не каска у великој мери за партнерима када је у питању опрема и методологија.
Део истраживања у који је укључен Милан Стефановић, као млади истраживач, укључује трансгенезу зебрица, тј. прављење модела зебрица са одређеним мутацијама или увођењем одређених хуманих протеина у њих, чиме се моделирају болести. Конкретно, развијају се нови модели за Паркинсонову болест и кардиомиопатију, као и трансгене рибице са срчаним сметњама.
„Методе које учимо у иностранству, попут савремене трансгенезе, доносимо овде. Биоинформатика постаје неодвојив део нашег рада – генеришемо огромне количине података које захтевају велику процесорску снагу и специфична знања. Наша генерација је препознала да без споја експеримента и биоинформатичке обраде података, нема модерне науке“, каже Стефановић.
Грађани широм Србије су позвани да прикупе узорке из локалних река и потока
ZeNCure излази из оквира лабораторије и позива ширу јавност да се укључи у истраживање кроз акцију грађанске науке (Citizen Science). Грађани широм Србије позвани су да прикупе узорке воде из локалних река и потока.
„Желимо да проверимо квалитет наших вода користећи зебрицу као тест модел. Нећемо радити хемијску анализу, већ ћемо тестирати како та вода утиче на зебрице стандардизованим тестовима, чиме проверавамо токсичност узорака. Сви заинтересовани могу се јавити преко нашег сајта zencure.rs и постати део истраживачког тима“, поручује Милан Стефановић.
Пројекат ZeNCure представља изузетан пример савремене научне праксе у Србији, спајајући међународну сарадњу и најновије технологије са директним потребама грађана и лекара.
У години у којој Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (IMGGE) обележава четири деценије постојања, зебрице у акваријумима ове институције од националног значаја, у синергији са истраживачима, неуморно „раде“ на откривању нових терапија. Овакви подухвати потврђују да је наша научна заједница, захваљујући стручности и ентузијазму врхунских истраживача, спремна за најзахтевније изазове европског истраживачког простора, пише РТС.
