У водама западног Пацифика, недалеко од острва Лихир у Папуа Новој Гвинеји, научници су открили необично и до сада непознато станиште на морском дну.
На падини подводног вулканског гребена, на дубини од око 1.300 метара, пронађен је систем у коме се комбинују два природна феномена: врели хидротермални отвори и хладна изворишта метана.
До сада се сматрало да ови феномени постоје углавном одвојено, али у овом случају воде, гасови и минерали истичу буквално један поред другог, понекад само на неколико центиметара раздаљине.
Овај „хибридни“ систем јединствен је у светским океанима. Магматска активност подводног вулкана загрева органске седименте испод морског дна, што изазива стварање метана и других угљоводоника који излазе из седимената.
Истовремено, магматска топлота покреће минералима богате флуиде – хидротермалне воде које избијају кроз исте или суседне пукотине.
Резултат је складиштење и истовремено истицање топлог раствора и хладног гаса, што подводно станиште чини изузетно комплексним и хемијски јединственим.
Живот у екстремним условима
Стручно истраживање показало је да ова необична подводна долина подржава изузетно богат и разноврстан биолошки живот.
У овом дубоком морском екосистему, шкољке, црви–цевчари, шкампи, амфиподи, морски краставци у љубичастим нијансама населили су стене и седименте на местима где топла вода и хладни метан избијају.
У појединим зонама живих бића било је у толиком броју да се једва могла видети иједна гола стена.
Стручњаци верују да неке од ових врста до сада нису описане и да представљају непознате облике живота.
Оно што овај екосистем чини посебним јесте начин на који живот црпи енергију – не од сунчеве светлости, већ од хемијских процеса у дубинама.
Метан, минерали и хидротермални флуиди обезбеђују хемијску енергију, а организми живе у мраку и под високим притиском, прилагођавајући се екстремним условима.
Такав начин преживљавања доказује да океанске дубине могу бити дом невероватне биолошке разноврсности, чак и у околностима које нам се чине неприхватљивим.
Геолошка прошлост и богатство минерала
Студија која је описала ово откриће указује да подручје носи значајан геолошки „отисак“.
Стене на којима је систем откривен садрже трагове злата, сребра и других метала, као и арсена, антимона и живе. Та минерализација потиче из ранијих фаза вулканске активности, када је магма кроз флуиде богате металима долазила у контакт са седиментима и таложила их у стенама.
Данашњи хидротермални систем, мање интензиван по температури, ипак наставља да емитује флуиде и гасове, што значи да је геолошка активност и даље присутна, али у другачијем облику.
Ова историја чини „подводну карту“, запис који сведочи о магматским, минералним и хемијским процесима током хиљада година, сада доступним кроз истраживање и анализу.
Претње и значај очувања станишта
Упркос свему, ово јединствено подводно станиште налази се под претњом. У близини се налази рудник злата, чије пражњење отпада и рударског слоја у океан већ угрожава морске екосистеме.
Поред тога, издате су дозволе за истраживање и експлоатацију минерала и угљоводоника са морског дна. То значи да један лош потез рударске компаније или државе може неповратно да уништи овако рањив и јединствен екосистем, пре него што буде потпуно проучен и документован.
Научници апелују да се предузму хитне мере које подразумевају темељно истраживање, стратешко морско просторно планирање и међународну заштиту овог подручја, како би се спречило да економски интереси потисну очување природе и научну вредност.
Шта нам овај налаз поручује
Откриће овог подводног „хибрида“, мешавине хидротермалних отвора и метанских изворишта, подсећа нас на то колико мало заправо знамо о дубоким океанским пределима.
Наука, уз помоћ напредне технологије и истраживачких подухвата, открива да живот и процеси на морском дну могу бити изузетно комплексни, неочекивани и драгоцени.
Ово је уједно и позив на одговорност према природи, будућим генерацијама и целом планетарном екосистему. Ако не успемо да заштитимо оваква места, ризикујемо да изгубимо непроцењиве научне и природне ресурсе.
Откриће подручја названог Карамбусел показује да океанске дубине и даље крију тајне и да је наша обавеза да их разумемо, истражимо и сачувамо,
