На азијском планинском венцу Хималајима током зиме пада знатно мање снега него раније, због чега су врхови и планине у многим деловима региона огољени и каменити у периоду када би требало да буду прекривени снежним покривачем, наводе метеоролози.
Према њиховим подацима, већина зимских сезона у последњих пет година забележила је количине снежних падавина испод просека из периода од 1980. до 2020. године, пренео је ББЦ.
Пораст температура доводи до тога да се и мале количине снега брзо топе, док се у нижим пределима бележи више кише, а мање снега, што је делимично последица глобалног загрејавања, наводи се у научним извештајима.
Студије показују да се у великом делу хималајског региона током зиме све чешће јавља такозвана „снежна суша“, односно изражен недостатак снежних падавина.
Убрзано топљење глечера већ годинама представља озбиљан проблем за индијске савезне државе на Хималајима и друге земље региона, а смањење зимских снежних падавина додатно погоршава ситуацију.
Стручњаци упозоравају да смањење количине леда и снега неће само променити изглед Хималаја, већ ће имати директан утицај на животе стотина милиона људи и бројне екосистеме.
Топљење снега у пролеће кључно је за снабдевање река водом за пиће, наводњавање и производњу хидроенергије.
Мањак зимских падавина повећава ризик од шумских пожара због сушних услова, док нестанак леда дестабилизује планинске масиве, што доводи до чешћих одрона, клизишта и изливања глечерских језера.
Индијски метеоролошки завод саопштио је да током децембра готово у целој северној Индији није било ни кише ни снега, као и да постоји велика вероватноћа да ће северозападни делови земље до марта имати и до 86 одсто мање падавина у односу на дугогодишњи просек, преноси Танјуг.
Научници наводе да смањење падавина није изолована појава. Истраживања показују континуирано смањење зимских падавина у западним и деловима централних Хималаја, док су у Непалу, где се налази централни део овог планинског ланца, забележене готово потпуно суве зиме у последњих неколико година.
Стручњаци упозоравају да истовремени губитак глечера и смањење снежних падавина представља „двоструки удар“ за Хималаје, са потенцијално далекосежним последицама по безбедност водоснабдевања и стабилност региона.
