Програм обиљежавања треће годишњице од упокојења блаженопочившег Владике Атанасија под називом „Сјећање на Владику Атанасија“ завршен је у недељу, 3. марта 2024. године, трећом сесијом разговора „Живо предање у Цркви“, одржаном у позоришној сали Културног центра Требиње.
На последњој овогодишњој сесији разговора, професор Православног Богословског факултета Универзитета у Београду, др Раде Кисић угостио је господу учеснике Високопреосвећеног Митрополита крушевско-демирхисарског Јована, Митрополита дабробосанског Хризостома, Епископа будимљанско-никшићког Методија и игумана Светих Архангела код Призрена, архимандрита Михаила.
Предлажући гостима мисао о аутентичности Владике Атанасија, професор Кисић прво је дао ријеч Митрополиту Јовану, који је са публиком поделио сећања на време труда ради зацељења раскола, како би исказао Владикину бригу за добробит за читаву Цркву васељене и указао на скривени пророчки дар.
О посебности Владике Атанасија и теолошкој слободи, Митрополит Хризостом је говорио прво указавши на мало-велико слово „а“ његовог потписа, нагласивши затим громогласност Владикиног гласа, који је наследио од Светог Аве Јустина, а који је студенте требало да уведе у слободу промишљања и дискутовања.
Владика Методије је појаснио како је Владику Атанасија најприје могао да упозна кроз његов однос са Митрополитом Амфилохијем, а временом и кроз личне сусрете, увијек бурне и непредвидиве, и увек тренутке новог ослобађања за живот.
Игуман Светих Архангела код Призрена Михаил подсетио је на упорност, која је красила Владику, и бригу за Косово и Метохију, али делајући бригу која се разрешавала кроз непрестано узајамно саветовање са Митрополитом Амфилохијем.
Завршне ријечи сећања на Владику Атанасија изговорио је Владика Димитрије, а потом захвалио свим учесницима, званицама и гостима на љубави према блаженопочившем Архијереју, оцу и учитељу исказаној у труду сабрања у Требињу.
