Писмо је физичка манифестација говорног језика. Сматра се да је човек развио језик око 35.000 година п.н.е. о чему сведоче пећински прикази из периода кромањонца (око 50.000-30.000 година п.н.е.) који очигледно изражавају концепте који се тичу свакодневног живота. Ови прикази указују на постојање језика јер, у неким случајевима, изгледа да причају причу (рецимо, о ловачкој експедицији током које се одигравају одређена збивања) уместо да буду само слике животиња и људи.
Писани језик се, међутим, не појављује све до Сумера, у јужној Месопотамији, око 3500-3000. године п.н.е. Овај рани систем писања назива се клинасто писмо и састоји се од утискивања специфичних знакова у влажну глину помоћу трске. Египћани су имали писмо још пре успона Архаичког династичког периода (око 3150. п.н.е.) и сматра се да се развило од месопотамског клинастог писма (мада је ова теорија спорна) а познато је као хијероглифско писмо.
Фонетски системи писања Грка („фонетски“ од грчког пхонеин – „јасно говорити“), а касније и Римљана, дошли су из Феникије. Феничански систем писања, иако сасвим другачији од оног у Месопотамији, ипак дугује свој развој Сумерима и њиховим достигнућима у писаној речи. Независно од Блиског истока и Европе, писање је развијено у Мезоамерици од стране Маја око 250. год. са одређеним доказима који указују на период већ од 500. год. п.н.е. и, такође независно, од стране Kинеза.
Египћани су створили хијероглифе отприлике у исто време када је измишљен клинопис у Месопотамији. Који је систем први измишљен је предмет дискусије међу научницима.
Џејмс Ален, професор емеритус египтологије на Универзитету Браун, тврди да су египатски хијероглифи први измишљени, око 3200 година пре наше ере, док најранији клинасти натписи датирају из око 2900. године пре наше ере. Међутим, многи научници се не слажу са тим.
На пример, Орли Голдвасер, професор египтологије на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, написао је да је клинопис вероватно први развијен.
„На основу доказа који су доступни, чини се највероватније да је писање рођено у Месопотамији“, написао је Голдвасер у једном поглављу књиге „Фараонова земља и даље: Древни Египат и његови суседи“.
У оба случаја, клинопис и хијероглифи су прилично различити, а чини се да су се ова два система развила независно један од другог.
„Клинопис и хијероглиф су превише различити да би један директно утицао на другог“, рекао је Ален. Клинасти знаци „представљају целе речи или слогове“, док хијероглифи „представљају речи или појединачне сугласнике“ и не представљају самогласнике, приметио је Ален.
Голдвасер је написао да иако су ова два система прилично различита, могуће је да је проналазак клинастог писма у Месопотамији помогао да инспирише Египћане да измисле хијероглифе, преноси сајт „Live science“.
