Ако си бар једном у свом животу, макар и случајно, читао хороскоп или гледао у шољу из разоноде или чисте досаде; или си због нечега био код гатаре, видовњака или врачаре; или су ти гледали у длан, карте или грах… онда је исповест човека који је због тога грдно пострадао управо за тебе!
„Нека се не нађе у тебе… ни врачар, ни који гата no звијездама, ни који гата no птицама,… Ни бајач, ни који се договара са злијем духовима,… ни који пита мртве. Јер је гријех пред Господом ко год тако чини“ (Књига Поновљених закона гл. 18, стих 10—13).
Астрологија и остале окултне науке су се намножиле и преплавиле свет више него икада до сада. Питамо се зашто је тако? Откуда та сатанска поплава која заробљава непрестано на хиљаде и милионе душа? Зашто толики неморал, болести, нервни сломови, самоубиства, лудила?
Историја нас учи да кад год су се људи масовно одрицали Бога и удаљавали се од Његове Речи, нису више били под Божијом заштитом и долазило је до духовне и моралне декаденције. Одричући се Бога, људи га морају заменити нечим. А управо иза тих замена, које изгледају наивне, привлачне и забавне налази се у заседи Сатана који чека своју жртву.
Зато Апостол Павле поручује Тимотеју, а и нама данас: ,,А Дух изричито каже да ће у последња времена неки одступити од вере, обратиће пажњу па варљиве духове и демонске науке.“ (I Тим. 4 : 1). To исто и Господ Христос потврђује: „И појавиће се многи лажни пророци и завешће многе; и због многог безакоња охладнеће љубав многих.“ (Мат. 24 : 11—12).
Талас окултизма у данашње време је велики напад на духовно здравље и морал; није ли то истовремено и знак последњих дана: „А ово знај да ће у последње дане настати времена тешка. Људи ће, наиме, бити саможиви, среброљубиви, хвалисави, охоли, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, безбожни, непомирљиви, опадачи, неуздржљиви, сурови, без љубави према добру, издајници, напрасити, надувени, који више воле сласти него Бога, који имају обличје побожности, али су се њене силе одрекли; и ових се клони.“ (II Тим. 3 : 1—5). Ова порука апостола Павла односи се и на нас, схватимо је озбиљно!
Сви који нису с Богом, немају плодове Духа (Гал. 5 : 22—23), већ су обузети страхом, зебњом, мором, смртним мукама, и разним невољама, које зли дух кроз гатаре и хороскоп користи, нудећи им излаз из ћорсокака. А утопљеник се хвата за сламку, али ова коју нуди ђаво вуче га на дно мора. Једна радио станица понудила је бесплатан одговор астролога свима који имају извесне проблеме. Били су преплављени са око 20.000 телефонских позива у току једне емисије. Ова чињеница само потврђује горњу Апостолову реч, a нас наводи да се дубоко замислимо.
ЗНАК ЗА УЗБУНУ
Све што око нас видимо знак је за узбуну, урлајућа сирена, која својим звуком пара уши, улива страх, и све нас позива. Може ли се још помоћи? Како помоћи? Одакле почети? Ко је позван да то чини? Је ли човек у стању да нешто учини? Где су проповеди на ту тему? Где су савети црквених старешина, и њихови позиви и савети да сваки верник набави Свето Писмо и да га чита и по њему се управља?
Тужно је и жалосно да толики људи иду у цркву, пале свеће, празнују празнике, дају прилоге, помажу сиротињу, a немају Свето писмо. He познају Божију Реч, не познају Господа, не познају Исуса Христа Сина Божијега, Спаситеља човечанства, не познају Светога Духа. Зашто је то тако? Да ли нема где да се купи Свето писмо? Да ли је можда скупо? Да ли су људи неписмени? А ти исти људи знају врло добро да читају све друге књиге, новине и часописе и да разумеју одлично све што виде и чују на радију, телевизији, у биоскопу, циркусу, на приредбама и на другим местима. Духовна ситуација целог човечанства је катастрофална. Смемо ли остати мирни н скрштених руку?
1. ПОКАЈАЊЕ
Само онима који се кају Господ опрашта. Треба да се искрено покајеш за све што си учинио јавно или тајно, у знању или незнању, да набројиш пред духовником све чега се сећаш и да тражиш од Господа Исуса Христа опроштај грехова. Божија Реч нам каже: „Смрт је плата за грех, а Благодатни дар Божији је — ВЕЧНИ ЖИВОТ у Христу Исусу Господу нашем“. (Рим. 6 : 23). Без покајања нема опроштења грехова, нема вечног живота, нема излечења, нема ослобођења од ропства злим духовима.
2. ОБРАЋЕЊЕ
ошто смо се покајали, захвалимо Господу Исусу Христу на опроштењу грехова, на ослобођењу од свега што нас је мучило и узверујмо да је Он наш Спаситељ, и да је Њему све могуће да учини ако Му само верујемо. Предати Му тело, душу и дух; прошлост, садашњост и будућност, и замолити Га да Он одсада води твој живот, не како ти желиш, већ како Он жели. Он најбоље зна шта је добро за тебе. Од тог момента треба веровати само у Њега и ставити се под Његову заштиту. Више немаш чега да се бојиш, сад je Он на бранику испред тебе и каже: ,,И нико их не може отети из моје руке.“ (Јов. 10 : 28—29). To нам потврђује и апостол Павле: „Јер знам јамачно, да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће; ни висина ни дубина, ни друга каква ствар не може нас раздвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашему.“ (Посл. Римљ. 8 : 37—39).
3. СВЕТИ ЖИВОТ
He чинити више што смо до сада чинили. Одбацити све, и окренути леђа лошим навикама. He читати више хороскопе. Спалити све књиге из окултизма, спиритизма, магије, хиромантије, хипнозе, графологије. Све то учинити уз молитву Исусу Христу који је CBEMOЋAH и пред ким се све силе клањају. Свето писмо нам ово потврђује: „И многи од онијех који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима“… (Дела апост. 19 : 19). Више нема чега да се бојимо кад смо под Христовом заштитом. Али то сада треба да верујемо и да више никада у Господа не сумњамо. Господ ће ти сада сваки дан давати нову снагу вере, љубави, мира и радости.
4. ЧИТАТИ СВАКИ ДАН СВЕТО ПИСМО
Кроз Свето писмо Бог нас снажи и духовно наоружава да не бисмо поново постали жртве непријатеља. Господ Исус Христос је рекао: ,,А када нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не налази. Тада каже: вратићу се у своју кућу, откуда сам изашао; и дошавши налази је празну, почишћену и украшену. Тада одлази и узима са собом других седам духова, горих од себе, па уђу и станују овде; и последње стање онога човека бива горе од првога.“ (Maт. 12 : 43—45). Бог нас је створио да би Он у нама живео. Пошто нисмо били са Њим, Свети Дух није био у нама, јер Он не може да станује заједно са злим духовима. Сада када смо се покајали, Христу обратили, одбацили све зло, јавно се одрекли свега тога, Бог нас је Својом моћи спасао, ослободио, разрешио и очистио. Наше срце је чисто, али празно. Свети Дух чека наш позив да се у њега усели. Зато треба да замолимо Господа да нас испуни Духом Светим. Од нас зависи да ли ће Он остати стално у нама. Зато треба сваки дан да читамо Свето Писмо и да молимо Господа да нам кроз њега говори. Свети Дух ће нам помоћи да разумемо Божију поруку и из дана у дан ће нас јачати. А ако непријатељ и наиђе, чим осети да је Свети Дух у нашем срцу, он мора устукнути. Јер кад је Свети Дух у нашем срцу, оно више није празно, и тај ће нас Дух сада водити из победе у победу. Апостол Павле нам поручује: „Него велим: живите у Духу, па нећете вршити жеље плоти.“ (Галат. 5 : 16).
5. СВЕДОЧИТИ ДРУГИМА
Зашто? Зато, што тако славимо Господа, говорећи другима шта је Исус Христос за нас учинио, не по нашој заслузи, већ по Његовој неизмерној Љубави и Милости. Наше сведочанство је Богу мило, а од велике користи нашим милим и драгим који још не познају Спаситеља Исуса Христа, који је и за њих дао свој живот на Крсту на Голготи и жели да сви буду спасени, излечени и ослобођени од свих опсесија и веза. „Зато се јавио Син Божији – да разори дела ђаволова“ (И Јов. 3 : 8—9).
Гатање по Библији (где се отвори) и сујеверне молитве – клетве
Никако није допуштено изговарати речи Божије и речи из црквених молитава заједно са гаткама или гледањем у карте. Реч Божија је дата човеку (између осталог и кроз предсказивање будућности) искључиво ради спасења душе, а не ради одгонетања некаквих других питања.
У Номоканону (уз велики Требник) речено је: „Суду подлежу… они који убацују кључеве у Псалтир и из њега нетачно читају… који бају (или „одбројавају“, а овде се може убројати и проклињање или заклињање).., све то од демона потиче“.
Веровање у амајлије (магијску заштиту од болести и других невоља)
Православни Хришћанин има силне заштитнике у невољи. То је његов крст који носи на грудима и често стављање крсног знака на себе, то су свете иконе, то је Анђео-чувар. А ношење или чување измишљених ствари, као што је на пример „писмо нађено у Јерусалиму“ и томе сличне измишљотине, препуне свакојаких глупости и јадног сујеверја, или качење деци око врата или на руку разноразних предмета који треба да их чувају од болести, или папирића са некаквим текстовима, или амајлија (на пример, ланчића, кончића и зуба или длаке од медведа) – све то није ништа друго до стављање ђаволског јарма на своју душу. За тај грех је, чак, предвиђено изопштавање из Цркве (Лаодикијски сабор, 36).
Веровање у вештице, у кућне, водене, шумске и друге духове
Несумњиво је да зли дуси постоје и Хришћанин не може одбацивати њихово постојање после мноштва сведочанстава у речи Божијој, а уколико тежи да очисти свој живот, онда он има и личног искуства у борби против њих. Међу-тим, „кућни“, „водени“ и остали слични духови не постоје. То су измишљотине којима је оличен незнабожачки свет. Онај ко себе сматра Хришћанином, а верује у кућне духове и боји их се, тај је „незнабожац у Хришћанству“. Јер какву сагласностима Христос са Велијаром? (2. Кор. 6, 15). Због тога је грех у гневу називати некога вештицом или сличним називима.
Веровање у снове је опасно и веома грешно
Био је у једној обитељи монах украшен свим врлинама, због чега га је сва братија веома поштовала. На несрећу, он је увек веровао свакојаким сновима. Кушач се веома радује када човеку пронађе слабу страну, са које га лако може побеђивати. Непријатељ нашега спасења се свом снагом обрушио на монаха. Зато му сваке ноћи, чим монах после уобичајених моли-тава задрема, демон поче приказивати сновиђења, и то најпре безазлена, како би што више завео несрећника. Како год да их је старац тумачио, свако се тумачење оправдавало обистињивањем сна. Најзад, видевши да заблудели старац свему верује, дух таме му једне кобне ноћи приказа будући живот. Приказа Апостоле, Мученике, Преподобне и све Хришћане како седе у ужасној тами, како се муче очајањем, а са друге стране заједно са пророцима и древним патријарсима приказа народ јеврејски како ликује, и Бога Оца како указује на њих прстом и говори: „Ово су чеда Моја!“. Старац се од ужаса пробуди и ништа не расуђујући, оде у Палестину, у насеобине јудејске. Тамо прими обрезање и постаде ревносни заштитник убица Христових. Али колико је Бог дуготрпељив, толико је и праведан у суду Своме: кроз три године Он посла на њега толико страшну болест, да су иструлиле чак кости на њему, те одступник у ужасним мукама испусти свој дух („Пролог“, 26. фебруара).
Како хришћанин треба да се односи према сновима?
Још су незнабожачки филозофи различито објашњавали снове. Један незнабожачки филозоф (Протагора) говорио је: „Сваки сан има своје значење, свој смисао, и за људски живот је корисно обраћати пажњу на снове“. Други незнабожачки филозоф (Ксенофан) објашњавао је да су сви снови пусти и варљиви и да је у заблуди онај ко на њих обраћа пажњу и своје поступке усклађује према њима. Истину треба тражити у средини, тј. пре свега, не треба на све снове обраћати пажњу, а друго, не треба ни све снове презирати и сматрати бесмисленим.
Кажемо – не треба на све снове обраћати пажњу. Ево шта о томе каже Књига премудрости Исуса, сина Сирахова.
“ Празна и варљива су надања неразумног човека, а бесмислена сновиђења дају крила глупима. Као онај ко грли сенку или гони ветар, такав је онај ко верује сновима. Снови су исто што и лице које се огледа. Од нечистога шта може бити чисто, и од лажнога шта може бити истинито? Гатања, добар и лош знак и сновиђења – све је то сујета и срце се испуњава маштањима као жена кад треба да роди. Ако снови нису послати од Свевишњега да те уразуме, не примај их к срцу. Сновиђења су многе одвела у заблуду и они који су се у њих уздали, доживели су пад“.
Већином су снови само природни резултат побуђене људске уобразиље. Оно о чему човек дању размишља и чиме је веома обузет, оно што страсно жели или не жели, то му се и приказује у сну. Свети Григорије прича о једном човеку који је неразумно веровао сновима и којима му је обећаван дуг живот. Он је сакупио много новца да би имао од чега да проживи у благостању свој дуги живот, али изненада се разболео и убрзо умро, те тако никако није могао употребити своје богатство, а истовремено није могао понети са собом у вечност никакво добро дело. Према томе, има много снова који су заиста пусти и варљиви, који ништа не значе и на које не треба обраћати пажњу.
Али постоје и такви снови који за нас имају значај и на које треба обраћати пажњу. Укажимо ради примера на сан Јосифа, једног од дванаесторице синова патријарха Јакова. Јосиф је сањао да са оцем и браћом жање жито у пољу: Јосифов сноп је стајао усправно, а снопови оца и браће су стајали око њега као да му се клањају. Тај сан се испунио: после извесног времена Јосиф, кога су браћа продала, постаде управитељ Египта, а отац и браћа његова, када дођоше у Египат, бише принуђени да му се поклоне и да га поштују. Исто тако се обистинио пророчки сан фараона, цара египатског. Да фараон није обратио пажњу на тај сан и да у родним годинама није припремио велике залихе хлеба за неродне године, горко би се покајао: житељи Египта, а такође и отац и браћа Јосифова, умрли би од глади.
И многи људи, а можда и неки међу нама, имају разлога да се кају што нису обратили пажњу на неке своје снове. Навешћу као пример један случај. Један разуздани младић није слушао савете својих најбољих другова који су га упућивали на другачији, бољи животни пут. Једном је сањао свога оца како му строго наређује да остави развратни и безбожнички живот и да се поправи. Али по учењу Самог Господа Исуса Христа: Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се уверити, тако и младић не обрати пажњу на свој сан. Међутим, он поново виде исти сан: опет виде оца како му говори да ако не промени свој живот, тога и тога дана ће га снаћи смрт и изаћи ће на суд Божији. Младић је у шали испричао свој сан друговима који су живели као и он и не само да није размишљао о исправљању живота, него је чак пожелео да се подсмева претњи коју је чуо у сну. Стога је управо за тај дан, у који му је отац рекао да ће умрети, он заказао велики пир са друговима. И шта се догодило? Усред пијанке удари га мождана кап и кроз неколико минута он умре! Дакле, нису сви снови пусти и варљиви; постоје и такви снови који се заиста обистињују у животу.
Неколико савета о томе како се треба односити према сновима
1) Ако нас снови побуђују на добро и уздржавају од зла, сматрајте их прстом Божијим који вам указује на небо и уклања вас од пута који води у пакао.
Бог говори једном, и ако то остане непримећено, онда говори други пут, у сну, у ноћном виђењу, када сан обузима људе, за време дремежа у постељи. Тада Он отвара човеку ухо и запечаћује Своју поуку, како би одвратио човека од какве намере и удаљио од њега гордост, како би сачувао душу његову од пропасти и живот његов од ударца мача (Јов. 33, 14-18).
„Када у сну угледаш облик крста – учи преподобни Варсонуфије, – знај да је тај сан истинит и да је од Бога; али потруди се да од Светих добијеш тумачење тог сна и немој веровати својој помисли“ („Руководство за духовни живот“ Варсонуфија и Јована).
2) Ако нисте сигурни да сан потиче од Бога или немате разуман разлог да тако нешто закључите, а нарочито ако се тај сан тиче неважних и непотребних питања, онда нема потребе да обраћате пажњу на снове и да своје поступке управљате према њима. Будите пажљиви и не обраћајте пажњу на сваки сан, како не бисте постали сујеверни и пали у опасност да сагрешите.
3) Најзад, ако сан саблажњава човека и вуче га у грех, онда је он последица наше искварене и.растројене уобразиље, наше фантазије, или потиче од онога, од кога нека нас сачува Бог Својом благодаћу, тј. од ђавола.
Свети Теофан Затворник каже: „На снове је најбоље не обраћати пажњу. Неки од њих можда нешто и значе, али пошто нама није дато да то тачно одредимо, а наша сопствена тумачења могу бити варљива и некорисна, онда је боље заборављати их. Снови су и по природи својој одређени да буду заборављени, јер тако бива са већином снова. Знајте да има природних снова, има снова који су од Анђела и од Светих, а има и снова који су од демона. Они који су од Анђела и Светих, доносе мир, и тај мир дуго остаје у души, а који су од демона, они нарушавају душевни мир. Наши сопствени снови су пресипање из шупљег у празно без икаквог реда. Демони су немоћни и ништа нам не могу, али њима се допушта да понекад приђу ближе слугама Божијим и да их узнемире, једним делом ради кушања, другим делом ради поуке, а и ради тога да би се њима самима показало ко су и шта су. Из истих разлога им се допушта да приказују снове“.
Веровати предосећањима је грех
Човек може предосећати некакву велику промену у животу, нарочито смрт. Али углавном су предосећања варљива, јер је кроз Адамов пад способност предосећања изгубљена, а она често могу бити изазвана и лагодним животом или због растројене уобразиље. Дакле, на основу предосећања не треба доносити коначне одлуке о својој или туђој будућности, јер на тај начин непотребно падамо у грех или у варљиву радост. Тако се заборавља на Промисао Божији који управља нашим животом и који нас по својим премудрим и благим намерама може избавити и од најочигледније несреће, као што може и да не оправда радост коју предосећамо. Језекија је у тешкој болести требало да умре, али није умро. Аман се унапред радовао своме тријумфу над Мардохејем, али се његова предосећања нису обистинила.
Уместо да се у своме животу руководи здравим разумом, сујеверни човек све своје успехе или неуспехе у свакодневном животу повезује са разноразним појавама које му представљају добар или лош знак.
Неки сматрају да је лош знак када се сретну са свештеником или човеком који носи празне кофе. Или, на пример, не треба поклањати оштре предмете, понедељком не ваља ништа почињати, трећа свећа која гори на столу је опасна, тринаести човек за столом такође је опасан, а када се свећа неочекивано угаси, то значи да ће доћи гости, итд, итд.
Ако обратимо пажњу на све те празноверице, видећемо да за многе од њих постоје једноставни историјски или практични разлози, а све оне заједно једноставно се оповргавају речју Божијом и здравим разумом. Хришћанин треба да одбаци свако сујеверје, предрасуду и добар или лош знак.
Др Славољуб Тадић, стоматолог
