– На синоћној академији смо се из различитих углова сетили његовог духа, величине, књижевног и сликарског опуса – напоменула је Мујовићева.
Мујовићева је оцијенила да је Капор као нека ренесансна личност која зна све, те напоменула да је као такав успио да ослика српски менталитет, душу, дух, карактер.
– Постоје паметни писци који не заживе у народу, који остану у оквирима књижевности, филологије, филозофије. Међутим, Момо је својом величином ушао у народ и онда је то заувек – нагласила је Мујовићева.
Декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Владан Бартула подсјетио је да је Капор преминуо 3. марта 2010. године, а рођен је и крштен у том граду, гдје у црквеним књигама постоји његова крштеница и подаци о његовим родитељима – оцу Гојку и мајци Бојани.
– Имали смо прилику да се молитвама сјетимо тих људи и да их поменемо – напоменуо је Бартула.
Он је подсјетио да је Капор у својим романима о Сарајеву писао о својим доласцима у Стару цркву, те сјећањима како га је тетка овдје доводила.
– Те своје утиске носио је цијели живот са собом и преточио у роман, те у ‘Хроници изгубљеног града’ практично описао и Стару цркву и те своје доласке и све оно што му је Стара црква значила – истакао је Бартула.
Литургији и парастосу присуствовали су гости из Србије, Републике Српске, Италије, Грчке.
