Пре 30 година у Војводини је на првом месту био извоз жита и прерађевина од жита, међутим то се променило у последњих 15 година и на првом месту су извоз воћа и прерађевина од воћа, рекао је стручњак за воћарство проф. др Зоран Кесеровић у емисији „Сигнали“.
Он је напоменуо да се у структури извоза пољопривредно-прехрамбених производа налазе јабука, смрзнуте малине, вишње и купине, а ускоро ће им се придружити и боровница.
Кесеровић је казао да, иако воћарство не заузима велики део укупно коришћених пољопривредних површина — око 6 одсто – реч је о интензивној производњи која је, уз увођење нових технологија, покренула развој појединих крајева земље, попут Мале Ремете, која је постала бисер Србије у производњи јабуке, виноградарству и угоститељству.
Од свих грана у пољопривреди највише су напредовали воћарство, виноградарство, винарство и пчеларство, напоменуо је Кесеровић, указујући и на то да није довољно схваћен значај других интензивних грана пољопривреде, попут производње садног и семенског материјала.
Одговарајући на питање зашто Војводина није житница Европе, Кесеровић је казао да Србија наводњава свега око 7 одсто укупних пољопривредних површина, што представља кључни проблем. Како је навео, у појединим деловима Шпаније, попут Сарагосе и Валенсије, наводњавају се чак и ратарске културе, које рађају и по два пута годишње. У воћарству код нас наводњава се око 31 одсто површина.
„У наредном периоду наводњавање мора да буде обавезна агротехничка мера како бисмо повећали приносе“, рекао је Кесеровић.
Пољопривредник из Дероња Сава Компалић такође је указао на проблем наводњавања ратарских култура, нагласивши да аграрна политика мора да се промени — кроз чишћење каналске мреже, субвенционисање наводњавања и едукацију младих.
„Више није питање да ли ће бити кише или не, већ колико ће суша трајати и какве ће штете оставити“, казао је он, преноси РТВ.
Пољопривредник из Чуруга Александар Ђурагин истакао је да је проблем и недостатак сточарства, због чега нема довољно стајњака за обогаћивање земљишта. Како је навео, неопходни су стручни тимови у министарству и боља инфраструктура, јер бушење бунара није довољно решење.
„Уређење и одржавање каналске мреже је пресудно, јер би се тиме смањила потреба за бунарима, који би били само допуна наводњавању“, казао је он.
Власник винарије „BT Winery“ Милан Настић навео је да се у последњих 10–15 година доста улаже у виноградарство и винарство, те да је најјаче удружење у Србији фрушкогорско.
Он је истакао да ниједно улагање у пољопривреди није краткорочно, јер повраћај инвестиције траје 15, 20, па и 30 година, те да је потребно стратешко планирање и изградња међусобног поверења међу гранама пољопривреде, удружењима и људима.
„Ми у винарству смо веома повезани, посебно 50–60 винарија које раде на пласману и у Србији и у иностранству“, казао је он, додајући да се кроз финални производ промовишу не само туризам, већ и све пратеће гране.
