Отказивање бубрега можда неприметно шаље токсичне сигнале који оштећују срце. Научници су идентификовали кључни разлог због ког више од половине људи са хроничном болешћу бубрега на крају умире од срчаних обољења. Нови докази показују да оштећени бубрези у крвоток ослобађају супстанцу која директно оштећује срце.
Истраживање, које су спровели тимови са Универзитетске здравствене установе Вирџиније (UVA Health) и Маунт Сајнаја, могло би да помогне лекарима да много раније препознају пацијенте у ризику. Такође, отвара могућност развоја нових начина за превенцију и лечење срчане слабости код људи који живе са болешћу бубрега.
Болести бубрега и срца се развијају тихо
„Болести бубрега и срца могу се развијати тихо, па се често откривају тек након што је штета већ начињена“, изјавила је др Ута Ердбругер, интерниста и научница са Медицинског факултета Универзитета Вирџиније, са Одељења за нефрологију.
„Наши налази могу помоћи да се пацијенти у ризику од срчане слабости препознају раније, што омогућава благовременије лечење и боље исходе.“
Ризик од срчане слабости код хроничне болести бубрега
Хронична болест бубрега погађа више од једне седмине Американаца, односно око 35 милиона људи у Сједињеним Америчким Државама, према подацима Националног института за здравље. Ово обољење је посебно често код особа које већ имају друге хроничне болести. Око једне трећине пацијената са дијабетесом и приближно једна петина особа са хипертензијом (повишеним крвним притиском) такође има болест бубрега.
Лекари већ дуго уочавају снажну везу између хроничне болести бубрега и кардиоваскуларних обољења. Како функција бубрега слаби, тако расте и ризик, као и тежина срчаних проблема.
Ипак, разумевање узрока ове повезаности дуго је представљало изазов. Заједнички фактори ризика, попут гојазности и високог крвног притиска, отежавали су утврђивање да ли сама болест бубрега директно оштећује срце.
Идентификовани токсични сигнали из бубрега
До сада научници нису успели да идентификују фактор специфичан за бубреге који би објаснио на који начин болест бубрега оштећује срце. Ново истраживање, које предводи др Ердбругер са својим сарадницима, указује на конкретан узрок. Болесни бубрези у крвоток ослобађају честице познате као „циркулишуће екстрацелуларне везикуле“.
Екстрацелуларне везикуле производе готово све ћелије и оне нормално служе за међусобну комуникацију ћелија, преносећи протеине и друге материје. Истраживачи су открили да везикуле које производе бубрези захваћени хроничном болешћу бубрега носе мале, некодирајуће РНК молекуле, познате као miRNA, које су токсичне за срчано ткиво.
Докази из лабораторијских студија и код пацијената
У лабораторијским експериментима на мишевима, блокирање циркулације ових екстрацелуларних везикула довело је до значајног побољшања функције срца и смањења знакова срчане слабости. Истраживачки тим је такође анализирао узорке крвне плазме код особа са хроничном болешћу бубрега и код здравих испитаника. Штетне екстрацелуларне везикуле пронађене су код пацијената са хроничном болешћу бубрега, али не и код оних без овог обољења.
„Лекари су се одувек питали како органи попут бубрега и срца међусобно комуницирају. Ми показујемо да екстрацелуларне везикуле из бубрега могу да путују до срца и буду токсичне“, истакла је др Ердбругер. „Тек смо на почетку разумевања ове комуникације.“
Ка раном откривању и новим терапијама
Ови налази указују на могућност развоја теста из крви који би могао да идентификује особе са хроничном болешћу бубрега које имају највећи ризик од тешких срчаних компликација. Такође, научници би могли да развију терапије усмерене на циркулишуће екстрацелуларне везикуле како би се умањили или спречили њихови штетни ефекти на срце.
„Наша нада је да ћемо развити нове биомаркере и терапијске опције за наше пацијенте са болешћу бубрега који су у ризику од срчаних обољења“, рекла је др Ердбругер. „Потенцијално, наш рад може унапредити прецизну медицину за пацијенте са хроничном болешћу бубрега и срчаном слабошћу, тако да сваки пацијент добије управо онај третман који му је потребан.“
Унапређење истраживања бубрега и срца
Како би се ово истраживање даље развијало, др Ердбругер организује практичну радионицу за научнике са Универзитета Вирџиније, посвећену истраживању екстрацелуларних везикула. Петодневна радионица почиње 7. фебруара.
Решавање великих медицинских питања и развој нових терапија за сложене болести представљају кључне циљеве новог Института за биотехнологију Пола и Дајан Менинг при Универзитету Вирџиније. Овај институт има за циљ да убрза прелазак лабораторијских открића у терапије које могу побољшати и спасити људске животе.
Научници су своје налазе објавили у научном часопису Circulation. Чланак је отвореног приступа, што значи да је бесплатно доступан за читање.
