Pre nekoliko dana, svet je bio potresen vešću o još jednoj masovnoj pucnjavi u SAD, ovog puta u gradiću Luiston u američkoj državi Mejn. Prema izveštajima, naoružani napadač je ubio 12 ljudi i ranio više od 20, pre nego što je presudio sebi. Ova pucnjava je najkrvavije među brojnim višestrukim ubistvima te vrste koja su se dogodila u SAD od početka godine.
Prema bazi podataka koju poseduju Asošijeted pres i list „Ju-Es-Ej tudej“, u partnerstvu sa Univerzitetom Nortistern, najmanje 188 ljudi je izgubilo život u 36 masovnih ubistava u SAD ove godine. Ova statistika se odnosi na incidente u kojima su najmanje četiri osobe ubijene u periodu od 24 sata, ne uključujući ubicu, što je definiciju koju koristi i FBI.
Zašto je Amerika u krvavom ratu sa samom sobom?
Masovna ubistva su jedan od najvećih problema savremenog američkog društva. Prema podacima FBI, masovno ubistvo je incident u kojem su najmanje četiri osobe ubijene u periodu od 24 sata, ne računajući ubicu. Ova definicija ne obuhvata pucnjave koje se dešavaju u porodičnom ili kriminalnom kontekstu, već samo one koje imaju za cilj da nasumično ili sistematski ubiju što više ljudi.
U 2021. godini, Amerika je zabeležila drugi najveći broj masovnih ubistava i najveći broj žrtava u jednoj godini. Samo 2019. godine bilo je više masovnih ubistava. Od 2006. godine do danas, bilo je preko 560 masovnih ubistava u SAD, u kojima je smrtno stradalo više od 2.900 ljudi, a povređeno najmanje 2.000.
Organizacija Gun Violence Archive, koja prikuplja podatke o oružanim incidentima, izdvojila je neke od najtragičnijih masovnih pucnjava koje su potresle Ameriku u poslednje dve godine. Ova organizacija koristi širu definiciju masovne pucnjave kao incidenta u kojem su četiri ili više ljudi povređeno ili ubijeno, bez obzira na motiv ili lokaciju. Prema toj definiciji, broj masovnih pucnjava je značajno veći i dostigao je rekordnu cifru od 611 u 2020. godini.
Jedan od nasumičnih akata nasilja koji su izazvali naročito veliko zgrožavanje i tugu jeste pucanja u školama, gde su nevina deca i tinejdžeri i postali žrtve oružanog nasilnika. U 2020. godini, vatreno oružije postalo je vodeći uzrok smrti među decom od 1 do 19 godina starosti u SAD, prema podacima USA Today. Prošle godine bilo je 249 incidenata na školskim lokacicijama, a čak 56 posto učenika je reklo da je dostupnost oružja jedan od faktora koji dovode do pucanja u školama.
Socijalni problem
Zašto se dešavaju ovakve stvari i kako ih sprečiti? Ovo je pitanje koje muči mnoge Amerikance, ali i ceo svet. Nažalost, nema jednostavnog i jedinstvenog odgovora na ovo pitanje. Oružano nasilje u američkim školama je kompleksan i multidimenzionalan problem, koji zadire mnogo dublje od pitanja kontrole oružja ili mentalnog zdravlja. To je problem koji zahteva holistički pristup, koji bi uključivao edukaciju, prevenciju, intervenciju i rehabilitaciju. To je problem koji zahteva da svi članovi društva budu odgovorni i aktivni u traženju rešenja. To je problem koji zahteva da se poštuju životi i prava svih ljudi, bez obzira na njihovu rasu, pol, veru ili ideologiju. Diskriminacija jeste jedan od najčešćih uzroka masovnih ubistava u Americi
Psihološki momenat
Često se pretpostavlja da su masovne ubice beli muškarci koji pate od mentalnih poremećaja ili koji su bili žrtve zlostavljanja u porodici. Međutim, ova slika ne odgovara stvarnosti. Nedavna studija koja je obuhvatila 171 slučaj masovnog ubistva u SAD od 1966. do 2020. godine, pokazala je da postoje četiri ključna faktora koja povezuju većinu masovnih ubica, a to su: traumatsko detinjstvo, lična kriza ili nezgoda, „scenario“ koji služi kao opravdanje ili uputstvo za nasilje i pristup vatrenom oružju. Osim toga, studija je otkrila da je motivacija za masovna ubistva sve više vezana za rasnu, versku ili mizoginu mržnju, posebno u poslednjih pet godina.
Iako je istina da veliki broj masovnih ubica ima dokumentovan istorijat problema sa mentalnim zdravljem, to ne znači da su njihovi zločini direktno izazvani tim problemima. Samo okvirno 16% masovnih ubistava su izvršena od strane osoba koje su imale psihotične simptome kao što su samoobmanjivanje ili halucinacije. Dakle, nije pravilno niti pravedno staviti etiketu na svakog ko ima mentalni poremećaj kao potencijalnog masovnog ubicu. S druge strane, postoji jaka veza između samoubistva i masovnih ubistava, pošto je skoro 70% masovnih ubica bilo suicidno pre ili tokom svog zločina pokazala je statistika masovnih ubistava u Americi.
Kako sprečiti ove tragedije
Mnogi političari, analitičari, stručnjaci i građani su izneli svoje mišljenje i predloge za rešavanje ovog problema. Međutim, čini se da nema jednostavnog i jasnog odgovora.
Prema poslednjem istraživanju agencije „Rasmusen“, samo 16 odsto Amerikanaca veruje da je u moguće u potpunosti sprečiti napade i masovna ubistva slična onom koji se dogodio ove nedelje. Velika većina, 71 odsto, smatra da nikada neće biti moguće u potpunosti preventivno sprečiti napade, dok 13 procenata nema stav.
Ovo pokazuje da postoji veliki skepticizam i pesimizam kada je reč o bezbednosti i sprečavanju nasilnih akata. Takođe, pokazuje da javnost nema poverenja u efikasnost postojećih mera i institucija. Bezbednost u ovakvim situacijama tokom masovnih ubistava niko ne može da nam garantuje. Svaki čovek je pozvan na određeni oprez kako u Americi gde se ovo masovno dešava tako i kod nas. Restrikcije naoružavanja, kao i bolja psihološka zdravstvena nega u SAD bi sigurno pomogle da se spreče brojne tragedije.
